Jedna od najvažnijih lekcija u zemaljskoj egzistenciji, po mom uverenju je naučiti verovati samima sebi i slušati svoj unutarnji glas radije nego bilo koga izvana. Nekritičnim prihvaćanjem stavova i uverenja drugih ljudi (poznato je koliko je to svojstveno deci i koliko svojeg istinskog 'ja' na taj način ona mogu izgubiti) odričemo se vlastite odgovornosti i moći. Tada čak ni naši uspesi nisu istinski naši. Verujem da možete navesti primer iz vlastitog života kad ste u nečije ideje i razmišljanje imali mnogo poverenja, da bi s vremenom, na lakši ili teži način, naučili da on/ona nema sve informacije i da njegova istina ne mora biti i vaša. To je vrlo vredna lekcija i verujem da nam je svima, možda i ne jednom, potrebno proći kroz takvo iskustvo.

Čak niti najviši duhovni učitelji ne moraju uvek imati 'čisti kanal' i prave informacije. Čak i kad bi imali, postavlja se pitanje postoji li uopste nešto što je u svim situacijama apsolutna istina? Verujem da takvih ima vrlo malo. Možda ste se našli u situaciji kad ste osetili unutarnji poriv da učinite nešto što nije bilo sasvim u skladu s vašim uobičajenim uverenjima, da biste kasnije uvideli da je taj postupak stvorio mnogo više koristi i za vas i za druge nego da ste se čvrsto držali svojih pravila. Život je beskrajno raznolik; ljudi, odnosi i situacije su uvek iznova jedinstveni, a naš unutarnji glas ima pristup moćnijem izvoru informacija nego naš razum.

Na žalost, velika većina religija i duhovnih praksi zahteva sleđenje velikog broja pravila, ponekad i vrlo sitničavih, u svim područjima života, ne ostavljajući time prostora intuiciji i licnoj istini. Verujem da traženjem sigurnosti i pokušavanjem izgradnje samopoštovanja kroz sleđenje takvih pravila, na emocionalnom nivou pokušavamo zadovoljiti duhovni autoritet kao što smo u detinjstvu pokušavali (neuspešno) zadovoljiti roditelje. Ako to zahteva potiskivanje svojih spontanih poriva i emocija, prije ili kasnije će završiti neuspehom.

Čak i najsavršeniji zemaljski roditelji nisu uvek u stanju zadovoljiti decije potrebe, a većina roditelja u sadašnjoj fazi razvoja čovečanstva nema ni izdaleka dovoljno ljubavi i poštovanja za dete kao ljudsko biće. Dete vrlo brzo zaključi da je ljubav uslovljena i počinje je pokušavati zaslužiti nastojanjem da bude savršeno, po mogućnosti bolje od svih drugih. Slepo sleđenje bilo kakvih pravila i kod odrasle osobe suptilan je rezultat te potrebe. Takođe, mnoga deca nauče nemati poverenja sama u sebe i livne odluke, te i kao odrasli ljudi radije traže savete i usmerenje od drugih, nego da preuzmu rizik pogreške. Tako se može stvoriti više ili manje suptilna zavisnost o spoljnom autoritetu. Da bi se to moglo dogoditi, mora postojati i druga strana - osoba koja se postavlja kao autoritet i želi imati moć nad drugim ljudima.

Svi smo skloni verovati autoritetima - učili su nas da budemo takvi. Većina ljudi je automatski spremna verovati osobi koja deluje sigurno u svoje stavove. Ako nešto piše u knjizi ili novinama, mnogi ljudi će to automatski prihvatiti kao proverenu informaciju. Dok neki ljudi zbog potrebe za moći pod svaku cijenu žele prezentirati svoja uverenja kao apsolutnu istinu, drugi, obično oni kod kojih je osećaj nesigurnosti bliži svesnom delu ličnosti, lako će biti pokolebani samim njihovim samouverenim stavom.

Najveću štetu čine ljudi koji su najsuptilniji u manipulisanju. Često ćete se naći u situaciji kad sve reči zvuče ispravno i razumno, i teško vam je pronaći protivargument, ali i dalje osećate da nešto nedostaje ili nije u redu. Moja je preporuka za takve situacije: uzmite trenutak da poslušate taj osećaj u svom telu, da ga pokušate prevesti u reči. Tako dobivene informacije obično će 'razoružati' manipulatora bolje nego bilo koji argument smišljen racionalno.

Sumnju trebamo prihvatiti kao koristan i prijateljski osećaj. Bez nje bi se lako zanosili bilo kakvim idejama i bili mnogo podložniji iskorištavanju i manipulaciji. Sumnja nas potiče da ih preispitujemo i da pravimo razliku između ponekad vrlo sličnih informacija i ideja. Sasvim je prirodno da se i naucnici, koji bi po definiciji morali imati čvrste dokaze za svoje teorije, često u njima vrlo razilaze i sukobljavaju, stare teorije se stalno pobijaju i 'dokazuju' nove i obratno, a koliko je tek lako stvarati teorije ako ih potkrepljujemo samo dokazima nastalim u vlastitom umu.

Slušajte taj 'osećaj u trbuhu' kad god čitate neku knjigu ili razgovarate s nekim. No budite svesni da otpor može biti zdrav ili nezdrav. Zdrav otpor je onaj kod kojeg njegovim ispitivanjem možete pronaći razloge za otpor i neslaganje; nezdrav otpor je u pravilu iracionalan, često i jače potisnut, a može se javiti čak i kad smo svesni da je sve što čitamo ili čujemo pozitivno i bez manipulacije. Nezdravi otpor je uzrokovan aktiviranjem potisnutog dečjeg otpora autoritetu i njegovim zahtevima (npr. dete koje se prisiljava da bude nesebično pre nego što je ono za to prirodno spremno, lako će razviti otpor prema bilo kakvom poticaju na nesebičnost). Ako primetite takav otpor, istražite koje ga reči ili izrazi posebno potiču. Razlike između zdravog i nezdravog otpora mogu biti vrlo suptilne, a ponekad obe vrste otpora mogu biti prisutne istovremeno. Međutim, kroz vežbu i upoznavanje svojih emocionalnih reakcija, moguće ih je naučiti prepoznavati.

Ne uzimajte ništa zdravo za gotovo. Proveravajte informacije koje druga osoba navodi, zapažajte kojim se rečima služi. Pokušajte smisliti sve razloge zašto bi neka tvrdnja mogla biti neistinita ili nepotpuna. Npr. ako vam netko predoči rezultate nekog istraživanja, zapitajte se što je sve moglo uticati na to da istraživanje ne bude dovoljno objektivno i pouzdano.

Moguće je zvučati iznimno inteligentno, a opet govoriti bez istinskog smisla. Ljudi vešti na rečima mogu lako stvarati najrazličitije kombinacije reči i učiniti da one zvuče smisleno, čak i mudro. Srela sam više takvih ljudi, a verojatno i vi. Radi vežbe, pokušajte pročitati nekoliko 'visoko intelektualnih' knjiga ili poslušati nekoliko sličnih emisija na radiju ili televiziji, te proveriti što u vašem telu odzvanja kao reči koje imaju dubinu, a što kao isprazno intelektualiziranje.

Jedan od načina manipulacije je izneti nepouzdane i neproverene teze te iz njih stvoriti zaključak. Mnoge ljude će dovoljno 'zaslepiti' prividna logičnost zaključka da neće obraćati pažnju na pouzdanost podataka iz kojih je on izveden. Čak i ako osoba ne laže svesno - kako možemo znati da su podaci koje ona ima sigurno tačni? Načini prepoznavanja svesnih laži (i poluistina) bit će tema za posebni članak. (Kako ni sami nismo savršeni, jednako je potrebno proveravati i vlastito ponašanje. No kako će preispitivanje sebe biti tema mnogih sledećih članaka, ovaj put se nećemo usmeriti na to.)

Manipulatori se često pozivaju na pozitivne ideale i emocionalne težnje, na velike reči kao što su ljubav, istina, duhovnost, svetlost, Bog... To je često pokriće za nedostatak istinskih, razložnih argumenata. (Istinit citat: 'Moraš dopustiti da ti tvoje Više ja pokaže da sam ja u pravu!' Ovo je prilično očita, nesuptilna manipulacija - stvarno dobri manipulatori bit će mnogo indirektniji.)

Mudar savet koji sam nedavno dobila: ako se neko razbacuje velikim, apstraktnim rečima, proveri šta želi od tebe! Neki će možda želeti samo vaše divljenje i uvažavanje, dok će vas neki željeti iskoristiti na mnogo konkretnije načine. Čak i samo nedostatak poštovanja prema vašem osobnom izboru i vašim uverenjima dovoljan je razlog za oprez, čak i ako vam se inače čini da je osoba u pravu.

Zapravo se u prosečnoj međuljudskoj komunikaciji jako retko čuje nešto što možemo bez rezerve prihvatiti kao istinu. Govorenje iz vlastitih ograničenja i uverenja, stvaranje zaključaka na temelju malog broja primera, prilagođavanje ideja ili podataka svojim uverenjima ili potrebama situacije, blago ulepšavanje priče u svoju korist (ili samo radi efekta), prihvaćanje ideja samo zato što lepo zvuče ili radi bildovanja vlastitog ega... Bezbroj je načina na koje se realnost može čak i nesvesno i nenamerno iskriviti. Imajte to na umu čak i kad razgovarate s ljudima u koje imate poverenja i za koje znate da ne žele manipulisati vama. I bez obzira koliko cenili nečiju inteligenciju, iskustvo, znanje, pa i duhovni autoritet, uvek imajte na umu da i ta osoba u svakom trenutku može pogrešiti. Ne zato da bi je kritizirali - potpuno je nerealno očekivati savršenstvo od bilo koga - nego zato da ostanete u svojoj istini i živite svoj život, a ne tuđi.

Autor: Kosjenka Muk