SAMSKARE I NJIHOVO REPROGRAMIRANJE 

Izvod iz knjige
“Saggio sulla maturazione spirituale – Esej o duhovnom sazrevanju”

Andrej Pangos andreapangos@libero.it

Prevod Sandra Eterović 

Samskare su impresije koje se formiraju kod čoveka kao posledica onoga što percepira. Samskare nisu, kao što to neka učenja tvrde, plodovi takozvanih i tobože prethodnih života, već su isključivo posledica onoga što je čovek doživeo od momenta začeća pa nadalje. U trenutku začeća, embrion nema nikakvih samskara i vibracije embriona su savršeno usklađene sa Svešću. 

Samskare uslovljavaju ponašanje čoveka tako što umanjuju mogućnosti njegovog slobodnog izbora, tj. umanjuju višestruki izbor koji bi on mogao da primeni. Tako samskare čine čoveka zarobljenikom mehanizama ponašanja, koji se tokom vremena pojačavaju fosilizujući njegov život. Što se više puta ponavlja određeni tip radnje, misli ili emocije uslovljene samskarama, to se više pojačavaju te iste samskare ili se stvaraju nove, pa čak i grupe samskara. 

Samskare su procesi koji se odvijaju na dva nivoa:

a)      na nivou vibracija i energija, samskare su vibratorno-energetske strukture. Samskare su, u suštini, vibracije ali mogu i da se zgusnu u energetske strukture koje bi se mogle definisati kao samskarske energetske strukture.

b)      na nivou Svesti, samskare se odvijaju u obliku procesa na relaciji Beskonačno Znanje-Beskonačna Ljubav-Beskonačna Moć. Ovi procesi zavise i od aktivnosti vibratorno -energetskog elementa samskara, koji je opet uslovljen pomenutim procesima Svesti. Na nivou Svesti nema niti vibracija niti energija. Vibracije i energije su manifestacija procesa Svesti. 

Na nivou Svesti, samskare su «neutralne» informacije-procesi, dok se na nivou vibracija i energija tj. na nivou uma, samskare manifestuju kao «aktivne informacije». U najvećem broju slučajeva, vibratorno-energetski deo samskara nije usklađen sa Svešću. Neusklađeni vibratorno-energetski element samskara iskrivljuje percepciju, pri čemu se stvari čine «onakve kakve izgledaju» a ne onakve «kakve jesu». «Eliminisanjem» samskara stimuliše se sazrevanje Svesti, tj. eliminišu se određene prepreke za njeno sazrevanje. Koristim navodnike kada pišem «eliminacija» samskara jer se samskare ne mogu eliminisati u bukvalnom smislu reči. Na nivou Svesti, informacija koja se tiče samskara je Večna i ne može se nikako eliminisati ili izbrisati.

Na nivou vibracija i energija, «samskarne informacije» postoje i dok energije čoveka postoje sa njegovim ličnim pečatom, ali nastavljaju da postoje i kada se čovekove energije «stope» sa drugim, zrelijim energetskim strukturama. Zbog toga je mnogo bolje koristiti termin «transformacija samskara» ili još precizniju definiciju «reprogramiranje samskara».

Reprogramiranje samskara odvija se na dva nivoa: 

a)  reprogramiranjem samskara na nivou Svesti, reprogramiraju se procesi individualne Svesti u okviru procesa Beskonačne Svesti, što dovodi i do usklađivanja vibratorno-energetskog elementa samskara sa Svešću. Reprogramiranjem procesa Svesti koji “uzrokuju” samskare, “eliminišu” se “koreni” samskara. Treba istaći da individualna Svest nije odvojena od Beskonačne Svesti već da individualnu Svest čine procesi u okviru Beskonačne Svesti. U stvari , individualna Svest isto je što i Beskonačna Svest. 

b)  reprogramiranjem vibratorno-energetskog elementa samskara, taj element se usklađuje sa Svešću. 

Kada se postigne potpuna usklađenost vibracija određene samskare sa Svešću, vibracija ove samskare praktično se transformisala u Vibraciju Univerzalne Ljubavi. Na primer, reprogramiranjem samskara vezanih za mržnju, mržnja se pretvara u Ljubav, tj. vibracija mržnje transformiše se u Vibraciju Univerzalne Ljubavi. Tako se mržnja «vraća onome što je prvobitno i bila», a to je Ljubav. Ne treba zaboraviti da sve emocije, bile one pozitivne ili negativne, proističu iz Vibracije Univerzalne Ljubavi. Ovakvom vibratornom transformacijom samskara, postiže se da se stvari više ne vide «onakve kakve se čine», već da se vide «onakve kakve jesu». Pored toga, takva transformacija daje mogućnost spoznaje da stvari u Stva(rnost)i nisu, to jest da u Stvar(nost)i nema šta da se vidi ili oseti, jer samo Bog (Stvarnost) Jeste Stvaran, dok je manifestacija (Svest, vibracije, energije, materija) iluzija, koja u Stvar(nost)i nije. Iluzija postoji samo kao iluzija.  

Reprogramiranje samskara znači takođe i njihova neutralizacija, zato se reprogramiranjem samskara smanjuje vezanost za određene situacije, za određene načine reagovanja, za određene osobe, smanjuje se zavisnost od određenih osoba ili događaja...Reprogramiranjem sopstvenih samskara, čovek postiže sve veću «neutralnost» u odnosu na razne aspekte života. To ne znači da je on pasivniji ili «da njega ništa ne dotiče», već znači da on sve više osvešćuje iluzornost sveta, odnosno može započeti da Raspoznaje Stvarnost od iluzije. Odvojenost, otuđenje, ravnodušnost i pasivnost su uvek i samo stanja čoveka neosvešćenog uma. Od čega bi se moglo biti odvojeni, kada je sve jedinstveno jedno?! U odnosu na šta i na koga bi se moglo biti pasivni, kada samo Jedan Jeste?! Naravno, reprogramiranjem samskara smanjuje se i vezanost za prošlost (u vidu sećanja) kao i za budućnost (u vidu iščekivanja i želja). Pošto neosvešćeni um pothranjuje iluziju prostora i vremena, odnosno predsatvlja za čoveka prostor i vreme, neutralizacija samskara umiruje um i na taj način dovodi do zaustavljanja (u percepciji čoveka u pitanju) iluzije proticanja vremena i postojanja prostora. Znači, neutralizacijom samskara postiže se i «neutralizacija» individualne percepcije iluzije prostora i vremena. To može da dovede čoveka do stanja u kome on postaje posmatrač vremena i prostora iz perspektive «s one strane» vremena i prostora. Tako čovek može da prevaziđe iluziju prostora i vremena. 

Mnoga duhovna učenja daju važnost samskarama, odnosno mentalnim impresijama i njihovoj «eliminaciji». Zbog toga su se i razvile različite tehnike ili specifična pravila ponašanja, koja podstiču «eliminaciju» samskara. Obično su ove tehnike dosta naporne, sa posebnim vežbama i iziskuju poseban način življenja koji je za «običnog čoveka» dosta teško primenljiv. Pogotovo su teške za onoga ko je «manje osvešćen» i čije je ponašanje pod jačim uticajem samskara. Jedno od ograničenja većeg broja ovih tehnika, jeste da deluju na eliminaciju samskara na indirektan način, tj. putem tehnike disanja, odricanja, zatim raznih tehnika meditiranja koje iziskuju skoro potpunu nepomičnost... Postoje takođe i razne tehnike i teorije o tome kako se samskare mogu neutralisati putem proživljavanja suprotnih iskustava od onih koji su doveli do formiranja tih samskara. Ovakve tehnike i teorije osnovane su na veoma smelim idejama i tvrdnjama, i često bivaju sasvim pogrešno tumačene, što nije čudno obzirom na njihovu «klimavu» osnovu. Svako iskustvo je iskustvo. Bilo koje neosveščeno ponašanje će sigurno pojačati i stvarati samskare. Suštinski posmatrano, jedini način da se samskare «eliminišu» jeste da se one usklade sa Svešću. Taj proces biva potpomognut Znanjem, Ljubavlju i Moći, odnosno Njihovim osvešćivanjem od strane pojedinca. Za «eliminaciju» samskara nije toliko bitno ono što se radi ili obavlja, već je bitan stepen osvešćenosti soptsvene individualnosti: jedan ratnik koji sa jednim potpuno osvešćenim pokretom odseca glavu neprijatelju, stvara manje samskara od nekoga ko moli i preklinje Boga na mehanički način, iz osećaja grešnosti i straha od Boga. Takav pristup molitvi pothranjuje poseban oblik samskara, tj. samskare vezane za lažnu duhovnost. Svaka molitva upućena Bogu daje sigurno pozitivne efekte, ali kada je obeležena strahom, osećajem krivice i grešnosti podstiče i konstituisanje raznih negativnih energetskih struktura, kao na pr: negativna energetska polja, negativne mentalne kolektivne strukture, apstraktna negativna zračenja itd. Zbog toga se na određenim mestima gde se ljudi mole, pored pozitivnih energetskih struktura, konstituišu i negativne energetske strukture.  

Tehnike koje se zasnivaju na moći vizualizacije, efikasan su način za stvaranje samskara. Kako to obično biva rečeno, cilj mnogih od ovih tehnika jeste stvaranje drugačije i bolje stvarnosti, pri čemu se pod pojmom stvarnost misli na iluzorni (neStvarni) svet. Na ovaj način postižu se najmanje tri rezultata, štetna za sazrevanje Svesti:

a)      umesto da se osvešćava iluzornost sveta i time prevaziđe iluzija, čovek pothranjuje iluziju da je svet stvaran, dok je u stvari taj isti svet potpuno iluzoran. Tako se započinje sanjanje malo drugačijeg sna, umesto da se teži Buđenju. Dajući vrednost stvarnog onome što je nestvarno, pojačavaju se i samskare koje su same po sebi nestvarne, odnosno one izgledaju stvarne pojedincu neosvešćenog uma, dok su za Boga, Ništa. Za Boga je Ništa i Univerzum (vibracije, energije, materija). Za Boga je Ništa i sama Svest (a koju nije moguće čulima spoznati), koja je kao Trojni proces promenljiva i time neStvarna.

b)      stvara se iluzija lažne moći. Lažne, jer je  takva vrsta manipulisanja iluzije lažna. Lažna zato što otežava sazrevanje Svesti. Istinito manipulisanje iluzijom bi se moglo nazvati ono manipulisanje koje stimuliše sazrevanje Svesti, tj. Spoznaju Sebe. Lažno manipulisanje iluzijom ne može biti nešto drugo nego lažna i potpuno iluzorna moć. To odvodi od Prave Moći,tj od Moći Beskonačne Ljubavi. Naravno, stvaranjem iluzije lažne moći stvaraju se i /ili pojačavaju samskare vezane za ideju koju čovek ima o sebi i za ideju koju čovek ima o sopstvenoj moći. Svaka ideja koju čovek ima o sebi i o Sebi, pojačava zabludu da je čovek odvojen od Boga, tj. od Samog Sebe.

c)       usmeravanjem umnih sadržaja ka postizanju nekog cilja ili ka zadovoljenju određene želje, postiže se samo prazno vrtenje u krug, kao mačka koja trči za sopstvenim repom, to jest, koristi se um (koji je sam po sebi privid) za zavaravanje svoje individualnosti. Takvo ponašanje pojačava samskare vezane za određeni cilj ili želju, što sprečava proces individuacije Svesti. 

Prirodno je i normalno da čovek teži poboljšanju sopstvenog života. Problem je u tome što za čoveka čiji um nije osvešćen, poboljšanje života često znači zadovoljenje želja. Istinsko poboljšanje života može se postići samo postavljanjem života u funkciju onoga što u suštini život i jeste: instrument za samoprepoznavanje, odnosno za individuaciju Svesti. 

Što se tiče tehnika vizualizacije gde se vizualizuje «lični učitelj», one mogu biti pozitivne u početku, ali tokom vremena postaju prepreka za sazrevanje. Pored ostalog, postaju prepreka za sazrevanje i zbog toga što stvaraju zavisnost od učitelja (zavisnost koja je često toliko suptilna da ju je teško i primetiti), a time i samskare. Sve ovo utiče negativno na karmu kao proces individuacije Svesti. Preciznije, stvara i pojačava elemente, među kojima su i samskare, koji ometaju slobodno ispoljavanje (manifestaciju) procesa individuacije Svesti (individualne karme). To se događa i zbog toga što vizualizacija lika učitelja može da doprinese tome da se izgubi lični put i da se krene takozvanim tuđim putem. Na taj način čovek postaje sledbenik, odnosno onaj koji prati, sledi. Prateći nekog drugog sigurno se ne može Stići do Sebe. Traženje učitelja van Sebe predstavlja poseban oblik halucinacije i znači nepoznavanje Sebe kao Boga u kome se Sve (ne) dešava, znači i svi učitelji, prošli i budući i sva učenja, prošla i buduća.  Jedini istinski učitelj je Bog koji svaki čovek u Stvar(nost)i Jeste. Svako ima svoj put i kada su dve osobe na istom putu, onda je makar jedna od njih na tuđem putu, odnosno na pogrešnom putu. Pravi učenik je onaj koji je sam sebi i učitelj i učenik. Onaj koji sledi nekoga, ne može nikako biti nazvan učenikom, jer je on onda sledbenik.  

Ono što stvara pojedincu zabludu da je odvojen od Boga i da postoji nešto drugo osim Boga, je njegova neosvešćena individualnost. Osvešćivanjem sopstvene individualnosti smanjuje se i ova zabluda. Za Spoznaju Sebe, tj. Boga, potrebno je osvestiti i prevazići sopstvenu individualnost (spoznati je kao puku iluziju). Potrebno je transformisati sopstvenu individualnost iz elementa koji stvara zabludu odvojenosti i udaljenosti od Boga u elemenat koji omogućava Spoznaju Sebe kao Boga. Put svakog čoveka ka Sebi (Bogu) uvek je njegova osvešćena individualnost, odnosno put jeste onaj život koji je manifestacija osvešćene individualnosti. Ovo znači i da se, u stvari, ne može ni u jednom slučaju biti na tuđem putu jer bi to značilo biti tuđa individualnost, a to je nemoguće. ndividualnost svakog čoveka je njegovo najveće blago, zato što je to instrument za Raspoznavanje Stvarnosti od iluzije i za Spoznaju Sebe. Individualnost jeste iluzija, ali ona je neophodan instrument za prevazilaženje iluzije. Zato se individualnost ne sme poricati, već se mora osvešćivati (individualnost koja sama sebe osveščuje). Individualnost se može prevazići samo spoznajom Stvarnosti – Boga, a ne negiranjem individualnosti i iluzije. Negacija individualnosti stvara sukobe u samom čoveku i zarobljava čoveka u igru konceptualizacije «sve je iluzija», što dovodi u stanje koje bi mogli nazvati poseban vid duhovnog ludila. Dobar način da se uđe u duhovno ludilo je i ponavlajnje koncepta, sebi i drugima, kao što su: Ja sam Sopstvo, samo Bog Jeste Stvaran itd., bez da se to zaista Spoznalo.  

I pozitivno razmišljanje, iako sigurno bolje nego negativno, predstavlja prepreku za sazrevanje Svesti. I pozitivno i negativno nalaze se u području uma koji treba prevazići osvešćivanjem, a ne sigurno hranjenjem njegovih sadržaja. Pozitivno razmišljanje stvara i pojačava samskare vezane za takozvanu pozitivnu misao, a to ograničava sazrevanje Svesti. Vizualizacijom i pozitivnim razmišljanjem mogu se sigurno postići mnogi rezultati, ali uvek i u svakom slučaju u okviru robovanja neosvešćenom umu. Zbir svih uspeha ovoga sveta, uvek je i svakako ništa u odnosu na Konačno Ostvarenje, tj u odnosu na postizanje Zrelosti Svesti. Misliti pozitivno, a bez osvešćivanja uma, znači biti zarobljenik sopstvenih i tuđih zabluda na drugačiji, možda prijatniji i interesantniji način (za čoveka neosveščenog uma), ali i dalje zarobljenik. Čak i zatvor ogromnih dimenzija, gde je moguće slobodno šetanje, sa luksuznim hotelskim uslugama, ostaje i dalje za čoveka zatvor. Pravo polje ljudskog delovanja je beskonačnost, a ne sigurno neka kutijica neosvešćenog uma, okarakterisanog bezbrojnim samskarama. Pozitivno razmišljanje može da bude dobro kao početni korak, ali samo ako se ne ostane predugo u snu vezanom za pozitivno razmišljanje. Bilo bi dobro što pre napraviti sledeći korak, a to je, osvešćivanje uma. 

Postoje zatim i tehnike pomoću kojih čovek «eliminiše» samskare posmatranjem sopstvenog ponašanja. Problem u ovim slučajevima je da kada se samskare «aktiviraju», tada se pokreće i stečeni mehanizam ponašanja, tako da samoposmatranje «odlazi za svoj račun». Još jedno ograničenje ove takozvane tehnike posmatranja sebe jeste da mnogi posmatrajući svoje telo i svoje ponašanje, mešaju takvo posmatranje sa posmatranjem Sebe, odnosno zamišljaju da su oni telo, um i sopstveno ponašanje.  Bilo bi dobro da shvate da u stvari posmatraju samo jednu od njihovih mnogobrojnih manifestacija koje se odvijaju u Njima kao Bogu. Naravno, Sebe, tj. Boga, ne može se posmatrati, već se može jedino Spoznati. U Stvar(nost)i, Boga se ne može ni Spoznati, jer su za spoznaju potrebna dva elementa, onaj koji spoznaje i onaj koji biva spoznat. A Bog Jeste samo Jedan. Stoga se Bog može samo Biti, odnosno ne može se Biti ništa drugo osim Boga. Čoveku ostaje mogućnost da sa pogrešnim korišćenjem slobodnog izbora, zamišlja da on jeste neko i nešto.  Pojačavanjem identifikacije čoveka sa svojim fizičkim telom, sa umom i sa Svešću, raste i «lažno ja», što sve zajedno udaljava od Raspoznavanja Stvarnosti od iluzije. Naravno, i samo udaljavanje je iluzorno. U stvari sve je iluzorno, osim Boga, koji Jeste Stvaran. 

Identifikacija sa telom, umom ali i sa Svešću sprečava Spoznaju Sebe kao Boga i spoznaju Beskonačnog Znanja, Beskonačne Ljubavi, Beskonačne Moći, vremena i prostora kao Sopstvenih manifestacija. Čovek koji je ubeđen da je on telo, zamišlja da se nalazi u vremenu i u prostoru, što stvara iluziju začeča, rođenja, života i smrti dok su, u stvari, vreme i prostor u Njemu.   

U svakom slučaju, i svesno posmatranje tela i umnih tokova dobro dođe, ali na kraju je potrebno «odbaciti» i samo posmatranje. Samo kada posmatrač, posmatrano i posmatranje postanu jedno, odnosno kada se spozna da je to uvek tako, čovek može spoznati Sebe. Kada Univerzum, Znanje, Ljubav i Moć nestanu i ostane samo Spoznaja Sebe kao Boga, onda čovek Zna Sebe. Onaj koji Zna Sebe, Jedno-stav-no Zna da Bog Jeste a da Svest nije. 

Kvalitet posmatranja tela i ponašanja zavisi i od svesnosti onoga koji posmatra. Posmatrač posmatra sebe da bi «dobio» svesnost, ali ako nije dovoljno svestan, ne uspeva da posmatra sebe (tačnije svoje telo i svoje ponašanje) «kako treba». Zato je vrlo teško da će «dobiti» neophodnu svesnost putem nedovoljno osvešćenog posmatranja. Ova situacija pomalo podseća na onu u kojoj neka osoba treba da uđe u kola, ali je kao za inat zaboravila ključ u kolima. Kako može da otvori vrata od kola ako su ključevi u kolima, a nema duplikat­­? U slučaju «eliminacija» samskara, prozor ili vrata kola mogu se otvoriti «Ključem Kreacije», to jest molitvom upućenoj Bogu. Jedna efikasna molitva za reprogramiranje samskare je: Molim Boga da mi reprogramira samskare.  Ovom molitvom se deluje direktno na samskare, koristeći um za pokretanje procesa na nivou Beskonačne Svesti pomoću kojih se reprogramiraju samskare, čime se «eliminišu koreni» samskara i usklađuje se njihov vibratorno energetski element sa Svešću. Molitva Bogu je odličan način da se um upotrebi u varanju uma. Zahvaljujući molitvi: Molim Boga da mi reprogramira samskare, samskare se «oslabljuju», što omogućava da se navike ponašanja lakše promene u ponašanje koje je u skladu sa duhovnim sazrevanjem u okviru svakodnevnog života. Tako se direktno i pozitivno utiče na transformaciju manifestacije karme u sve više sazrevajući proces.  

Reprogramiranje samskara može biti:

a)      uopšteno

b)      specifično

a) Upšteno reprogramiranje samskara postiže se molitvama: Molim Boga da mi reprogramira samskare; Molim Boga da mi reprogramira karmičke uzroke samskara.

Za reprogramiranje specifičnih samskara, može se primeniti molitva: Molim Boga da mi reprogramira samskare vezane za (navesti neki događaj, neki mehanizam ponašanja, neku osobu, bolest...).

Evo nekoliko primera specifičnih molitvi za reprogramiranje samskara:

Molim Boga da mi reprogramira samskare vezane za moj odnos sa roditeljima.

Molim Boga da mi reprogramira samskare vezane za moj odnos sa mužem(ženom).

Molim Boga da mi reprogramira samskare vezane za stres.(može se čak navesti i motiv stresa ili period vezan za stres).

Molim Boga da mi reprogramira samskare vezane za strahove.(može se navesti i neki poseban strah).

Molim Boga da mi reprogramira samskare koje se odnose na moju vezanost za ( navesti osobu, događaj ili predmet...).

Molim Boga da mi reprogramira samskare koje se odnose na negativne emocije koje osećam prema (navesti ime osobe).

Molim Boga da mi reprogramira samskare koje uzrokuju moju depresiju.

Molim Boga da mi reprogramira samskare koje uzrokuju moju prehladu.(ili neku drugu neprijatnost ili oboljenje).

Molim boga da mi reprogramira samskare koje uzrokuju zavisnost od droge. 

b) Specifična molitva koja se odnosi na određeni element-problem, mnogo je efikasnija za rešavanje specifičnog problema, nego uopštena molitva. Zbog toga je dobro raditi na smenu opšte molitve: Molim Boga da mi reprogramira samskare i specifične molitve:Molim Boga da mi reprogramira samskare koje se odnose na...

Dve od višebrojnih prednosti reprogramiranja samskara pomoću molitve Bogu, jesu:

1)      prva prednost je da ova tehnika utiče direktno na samskare i na taj način olakšava promene u ponašanju. To je mnogo jednostavnije nego prvo menjati ponašanje da bi to kasnije neutralizovalo samskare.

2)      druga prednost je da se samskare mogu reprogramirati i «usput». Na primer: dok se peru sudovi, dok se čeka autobus, hodajući, trčeći, plivajući... Dovoljno je zatvoriti oči na par sekundi, uputiti molitvu i otvoriti oči. Ovaj način zbližava i integriše proces sazrevanja Svesti sa procesima svakodnevnog života. Naravno, u početku je molitva efikasnija ako se meditira na nekom mirnom mestu, zatvorenih očiju, ali sazrevajući duhovno efikasnost molitve sve manje zavisi od pozicije tela, da li su oči zatvorene ili ne, da li se snižavaju moždani talasi ili ne, sve manje zavisi i od ambijenta u kojem se osoba nalazi itd. 

Ono što je važno znati jeste da se tokom prvih dana ili nedelja posle upućenih molitvi za reprogramiranje samskara, mogu imati vrlo jake reakcije. Na primer, reprogramiranjem samskara koje se odnose na svađe između partnera, u roku od nekoliko dana ili dužeg perioda posle reprogramiranja samskara, partneri bi mogli «osetiti pojačanu potrebu da se svađaju». To se događa jer se vibracije i energetske strukture vezane za ljutnju, bes, tenziju, strahove i mržnju nakupljene tokom godina svađanja, harmonizuju sa Svešću. Tako osoba stiče spoznaju o pomenutim negativnim osećanjima. Jednostavnije rečeno, dobar deo ljutnje «nakupljene» tokom više godina «izlazi» u malom vremenskom periodu, što može dovesti do jačih reakcija. U ovim slučajevima vrlo je važno ne potiskivati bes i druge negativne reakcije – emocije. Takođe je važno ne reagovati svađom, jer to još više pojačava i čini neusklađenijim već postojeće samskare i stvara nove. Najbolje je, iako dosta teško izvodljivo, pogotovo u početku, pokušati da se posmatra proces negativne reakcije, ali bez da se ta reakcija analizira (jer bi to pothranjivalo intelektualne tokove). Za posmatranje, a bez reakcija, mogu biti vrlo korisne sledeće molitve: Molim Boga da mi eliminiše negativne reakcije ili još bolje: Molim Boga da budem svestan. Korisno je i pitati se: ko je taj koji je nervozan? Ko to želi da se svađa?...itd, i to bez traženja verbalnog odgovora, već je dobro pokušati «pronaći» ko je taj koji se pita, ko je to nervozan i još preciznije ko to zamišlja da je nervozan?! 

Posle određenog perioda redovnog upućivanja molitvi (Molim Boga da mi reprogramira samskare),  molitva postaje program koji se konstantno odvija u čoveku. Na taj način, reprogramiranje samskara se odvija sve više, takoreći «automatski», istovremeno  se «manje stvaraju nove samskare» i smanjuje se njihova «jačina».

Teško je okvirno odrediti koliko je potrebno da se čovek moli ili meditira za eliminaciju određene samskare ili grupe samskara. Još važnije bi bilo da čovek definitivno promeni svoje ponašanje uslovljeno samskarama. «Uspešnost» u eliminaciji samskara zavisi od raznih faktora, kao na primer:

1)      «jačina» samskara koje su u pitanju;

2)      koliko je određeni način ponašanja ukorenjen i uslovljen okolnostima, tj. koliko je ponašanje, a i same samskare ili jedna samskara, pothranjivano okolnostima;

3)      koliko je Svest pojedinca zrela, jer što je čovek svesniji to lakše može da transformiše sopstveno ponašanje i sopstvene samskare;

4)     zavisi od sposobnosti pojedinca  u reprogramiranju samskara, koja opet zavisi i od duhovne zrelosti čoveka, koliko pojedinac provodi vremena u reprogramiranju samskara i uopšte u reprogramiranju ( kao na pr. reprogramiranje karme) itd. Sposobnost reprogramiranja samskara može se razviti i molbom: Molim Boga da mi sazri sposobnost reprogramiranja samskara. 

Efikasnost reprogramiranja samskara povećava se ako se radi zajedno sa reprogramiranjem karme, koje jeste suštinsko reprogramiranje. A reprogramiranje samskara, opet, uvećava efikasnost reprogramiranja karme.

Okvirno rečeno, dobro je raditi reprogramiranje samskara 5-10 minuta na dan, plus još i 5-10 minuta dnevno reprogramiranje specifičnih samskara.

Reprogramiranje samskara može da se radi i intenzivno, po par sati dnevno, nekoliko dana uzastopno ili čak i nekoliko nedelja uzastopno. Tako se pokreću dublji i ubrzaniji procesi transformacije, ali to može izazvati i dosta jake reakcije i veoma radikalne promene. Iz ovih razloga, intenzivno reprogramiranje samskara i karme se savetuje samo onima koji su spremni da se «upuste u takav rizik».

Reprogramiranje samskara posebno je efikasno ako se izvodi na jednom od Mesta Moći, kao na pr: Vatikanski muzeji (posebno Sikstinska kapela), zid plača u Jerusalimu, Piramida u Gizi, Palata vetrova u Džajpuru, Piramida Sunca i Piramida Meseca (Meksiko siti), Zabranjeni Grad u Pekingu itd. Na ovim mestima, molitva može biti sledeća:

Molim Boga da mi reprogramira...

Molim Zrele Svesti Mesta Moći da mi reprogramiraju...

Molim Boga – Zrele Svesti da mi reprogramiraju... 

Reprogramiranje samskara podstiče i procese raspoistovećivanja sa Svešću. Identifikacija sa Svešću predstavlja veoma suptilan vid vezanosti za iluziju i za ideju o sebi. Jedan od razloga zbog kojih samo mali deo ljudi koji se “bavi duhovnošću” sazreva, a još manji broj ljudi, odnosno Svesti, postiže Zrelost, jeste taj da je za bavljenje duhovnošću dovoljno sanjati poseban oblik sna: baviti se nekom tehnikom meditacije, slušati priče o univerzalnoj ljubavi i o prosvetljenju, biti zavođeni religijskim dogmama... Za sazrevanje je potrebno eliminisati iluziju da je sopstvena individualnost (procesi na relaciji Svest – um – fizičko telo) realna i spoznati je kao puka iluzija. Baviti sa duhovnošću bez osvešćivanja individualnosti znači zavaravati se na poseban način, sanjanjem sna bavljena duhovnošću, a za Sazrevanje je potrebno sanjati san koji vodi ka Buđenju (pretpostavljajući naravno da ima nekog ko bi se mogao ili morao probuditi) i Probuditi se. Čovek koji se identifikuje sa individualnom Svešću je rob iluzije da treba da sazri, što u Stvar(nost)i nije tako. Uglavnom zbog dva razloga: 1) zato što je individualna Svest jednaka Beskonačnoj Svesti i time je već sama po sebi Zrela. Identifikacija sa individualnom Svešću je prepreka za Spoznaju Sebe, zato što je to ubeđenje da nisi Bog i zato što to stvara stres od sazrevanja (moram sazreti, moram se ponašati tako ili onako da bih sazreo, danas nisam bio dovoljno dobar u sazrevanju…) i vezanost za koncept o sazrevanju. U Stvar(nost)i se sva (prividna) sazrevanja dešavaju u Onome što čovek u Stvar(nost)i Jeste – Bog. Ova spoznaja vodi do prevazilaženja iluzije o duhovnom putu i duhovnom sazrevanju. Tada sazrevanje, kojeg u Stvar(nost)i nema, počinje da se kvalitetnije  odvija.  2) Beskonačna Svest je Beskonačna iluzija, znači nije Stvarna, već je samo iluzorni fenomen koji se odvija “u” Bogu. Čovek koji se poistovećuje sa Svešću, individualnom ili Beskonačnom (što je isto), identifikuje se sa iluzijom, pa čak zamišlja da su Znanje, Ljubav I Moć Stvarni. A Oni su u Stvar(nost)i iluzije, preciznije napisano: Prvobitne iluzije. Da bi postojala Svest mora postojati nešto čega bi mogla biti Svesna. Obzirom da u Stvar(nost)i ničega nema (osim Boga), nema ko da bude nečega svestan, i time nema ni Beskonačne Svesti. Boga se ne može biti Svesni, Bog se može samo Biti. Bog je “iznad” Svesnosti. Samo Bog Jeste Stvaran. Svaki čovek je u Stvar(nost)i Bog. Zato nema nikog ko mora ili bi mogao sazrevati i nema nikakvog sazrevanja. Ideja o sazrevanju je samo rezultat poistovećivanja sa telom, sa umom i sa Svešću. U Stvarn(ost)i je svako više nego Zreo, zato što je u Stvar(nost)i svako Bog.

---