Godine 1999, sedmog meseca, 
S neba će doći veliki Kralj terora:
Da vrati u život velikog Kralja Mongola,
Da srećno vlada pre i posle Marsa.*
______________________________
* tj. pojaviće se Džingis Kan, koji će vladati 
posle velikog rata 1999. kao bog rata Mars.

Krajem 20. veka proroci se sve više služe prirodnim pojavama i "naučnim argumentima". Elizabet Kler za 23. april 1990. predvidja strahovita nuklearna razaranja i propast za većinu ljudskog roda. Prema Doroti Miler, “poslednja truba” trebalo je da se oglasi 28. sept. 1992. Sestra Meri Paprocki obznanjuje dešavanje "najveće kosmičke eksplozije u istoriji ljudskog roda". Koji dan ranije ili 25. jula 1994, jedna kometa je, po njoj, trebalo da pogoditi Jupiter. To se zaista i desilo 16. jula, približno dva meseca kasnije nego što je astronom Brajan Marsden otkrio da će kometa Sumejker-Levi udariti o orijasku planetu!

Čuveni pesihik Seldon Nidl kraj sveta je "video" u danu 17. dec. 1996. Prema njemu, tada je trebalo da se na Zemlju iz kosmosa spuste vanzemaljci milionima letecih tanjira! Očekivani dani katastrofe na Zemlji bili su i 23, odn. 26. mart 1997. U prvom slučaju, prema R. Sileru, uzročnik bi bio asteroid-pratilac komete Hale-Bop, a u drugom, po kultistima, UFO objekt. Zahvaljujući Internetu, ove vesti su se munjevitom brzinom prosirile svetom. A, u stvari, radilo se o pogrešnom tumačenju astronomskih nalaza. "Znalci" su tvrdili da 5. maja 1997. Zemlja ulazi u fotonski pojas - pojas mistične energije koja luta svemirom. Agenti CIA su, navodno, od vanzemaljaca koji su uhapšeni u istočnom Misuriju otkrili plan napada kosmičke flote na Zemlju, koji je trebalo da se odigra 27. novembra 1997. godine. "Dolazi novi dan 2000. je pred nama. Dan konačnog obračuna nas čeka. Istorija se završava i počinje ponovo..." piše Džeriko One u knjizi "Čudni dani". Okrugli datumi, naročito milenijumske godine, izazivali su posebnu pažnju proroka smaka sveta. Kao da su ti dani od Boga stvoreni za "vatromet" na Zemlji - kataklizmičko komadanje planete, udare asteroida i kometa, pomeranje Zemljine ose rotacije i polova, armagedonskog ratovanja itd.

Čak ni slavni fizičar i matematičar, retki genije, Ser Isak Njutn (1643-1727), čovek koji je dao opšti zakon gravitacije, objasnio kretanje ovozemaljskih i nebeskih tela, stvorio infinitezimalni i diferencijalni račun, nije odoleo "milenujumskom virusu". On je mnogo godina ranije predvideo da ce "Hristov milenijum" započeti 2000. godine.

MATEMATIČKA PRECIZNOST

Neporečivost matematike, za koju čovek veruje da se njom jednako služe i Bog i sotona, od vajkada je privlačila proroke u predskazivanju smaka sveta. Tako je Superdejv, hemičar čudotvorac, sabrao dva broja: magični broj 1.331 i "djavolji broj" 666 i dobio 1997. Te godine je, po njemu, morao da se desi smak sveta. Jedan drugi prorok je pomoću matematike, tri puta sabravši "djavolji broj" (666+666+666), došao do smaka sveta koji je trebalo da se desi samo godinu dana kasnije, 1998! Korejski hrišćanski pastor Li Jang Rim tvrdio je da će do propasti Zemlje doći tačno u 10:00 časova 28. oktobra 1992. Smaka, kao što znamo, nije bilo ali su mnogi sledbenici Li Jang Rima zbog njegovog predskazanja završili živote samoubistvom. R. Montgomeri je za 2000. predskazao pomeranje Zemljine ose i pojavu antihrista. Soko Asahara očekivala je uništenje 9/10 svetske populacije nuklearnim, biološkim i hemijskim oruzjem u istoj godini. Vijetnamska kultna sekta, predvodjena Ča Van Liengom, za 2000. predvidela je apokaliptičku poplavu sveta. Ali "poslednji dan" ili "strasni sud" za članove ove sekte došao je mnogo ranije. Oni su samoubistvom završili svoje živote oktobra 1993. Slična je sudbina zadesila i Stare vernike, koji su se odvojili od Ruske pravoslavne crkve jos u 17. veku. Hiljade njih su se spalili da bi odložili pojavu apokalipse i tako spasili čovečanstvo. Američki predsednik Ronald Regan je 1980. u intervjuu Dzimu Bejkeru rekao: "Možda smo mi generacija Armagedona". On je izrazio veru u skori povratak Hrista. Možete li zamisliti da je čovek takvog mentalnog sklopa držao svoj prst na "nuklearnom obaraču" tokom dugih 8 godina! Džems Vat, sekretar unutrašnjih poslova u Reganovoj administraciji, sledeći razmišljanja svoga velikog šefa, smatrao je da ne treba trošiti sredstva za zaštitu čovekove životne sredine, jer je kraj sveta sasvim blizu!

Srećom po nas srpski narod, koji je u svojoj dugoj i teškoj istoriji više puta bio blizu "smaka sveta", mračne misli njime nisu prevladavale. Iz srpske pravoslavne crkve nisu se radjale otpadničke sekte, niti su se u našem rodu javljali brojni proroci i propovednici smaka sveta. Mi smo se uvek borili i verovali u zivot. Prizivam u sećanje slike pre početka Drugog svetskog rata. Tada sam kao dete često oko spomenika knjazu Mihailu u Beogradu vidjao jednog mladog mistika u crnoj mantiji, s velikim drvenim krstom, koji je žurno hodao okolo zaneto ponavljajuci reči: "Pokaj se, pokaj se - doći će Strašni sud!" On je to tako činio, da se ja, iako sam bio mali, kao i moji vršnjaci nisam plašio. Razlog tome sigurno je bio da se u našoj sredini o takvim stvarima nije govorilo. Medjutim, stvari su se od tada do danas veoma izmenile, i ja se sada u poodmaklim godinama uistinu plašim mogućeg smaka sveta. Razloga za takav strah ima više. Njih pre treba tražiti u čoveku, nego u sotoni ili na nebu.

SMAK SVETA U REŽIJI NEBA
Nebesko djule juri ka Zemlji

Pre oko 5 milijardi godina u našoj galaksiji "Mlečnom putu" u jednom njenom delu došlo je do eksplozije zvezde, pojave super-nove, čiji je udarni talas doveo do stvaranja Sunčevog sistema. Od svog postanka do danas Zemlja je samo jedna od meta na “nebeskoj streljani”. Da li će neko "kosmičko djule" dovesti do smaka sveta na njoj - pitanje je igre nužde i slučajnosti. Neposredno po stvaranju rana Zemlja je pre oko 4,6 milijarde godina bila izložena strahovitim udarima kosmičkih nebeskih tela. Nju su pogadjale mnoge komete i još brojniji asteroidi. Razmere razaranja koje su oni izazivali na jos vreloj planeti teško je zamisliti. Medjutim, vremenom učestanost ovih udara je opadala, Zemlja se transformisala - hladila i počela da prima sadašnji oblik.

Zahvaljujući svom položaju u Sunčevom sistemu, masi, sastavu, nagibu ose rotacije i drugim karakteristikama na Zemlji je došlo do stvaranja uslova za pojavu života. U tom pogledu, po svemu sudeći, bili su presudni i udari kometa o ranu Zemlju, koje su joj isporučile velike količine leda, čijim su rastapanjem nastale vode nasih mora i okeana. Pojave isparenja voda, fotosinteze u kojima je stvaran kiseonik i zarobljavanja gasova i para dovele su do toga da Zemlja stekne svoju atmosferu. Ništa manje važno po pojavu života na Zemlji, pored vode i atmosfere, bilo je i formiranje jonosfere i magnetosfere.Sticajem niza srećnih okolnosti naša planeta je dobila svoj stit od ultraljubičastog i kosmičkog zračenja.Te privilegije, koje je u odnosu na druge planete Sunčevog sistema ima Zemlja, od male su joj koristi u "nebeskoj streljani" u kojoj ona predstavlja samo jednu od brojnih "meta", naročito kada su u pitanju najjače "haubice" koje izbacuju takvu "djulad" koja može da dovede do smaka sveta. Zbog toga masovno izumiranje živog sveta na Zemlji u geoloskim periodima vremena, merenim desetinama i stotinama miliona godina, nije bilo retka pojava.

ORUŽJE IZ NEBESKOG ARSENALA "Nebeska artiljerija" raspolaže daleko ubitačnijim sredstvima od ovozemljaske. čak ni destruktivna moć hiljada hidrogenskih bombi ne može se porediti sa udarnom moći jedne omanje komete ili povećeg asteroida. Zahvaljujući svojoj masi i brzini kojom se nebom kreću, ova nebeska djulad predstavljaju najopasnije potencijalne uzročnike smaka sveta, tj. uništenje svega, pa i života na našoj planeti. Jedan od takvih katastroficnih dogadjaja desio se pre 65 miliona godina kada su iscezli dinosaurusi. Sledeću veliku katastrofu mogli bismo da očekujemo po isteku 19 miliona godina

Nestanak dinosaurusa, drugih životinja i biljaka se lica naše planete pre oko 65 miliona godina, samo je jedan primer "delimičnog smaka sveta" čiji je uzrok bio udar dzinovskog asteroida o Zemlju. Krećući se brzinom od nekoliko kilometara u sekundi u blizini naše planete asteroid, koji je po proračunima naučnika imao masu od 500 milijardi tona i prečnik od 7-10 km, oslobodio je energiju koja bi se dobila eksplozijom 100.000.000 atomskih bombi snage 1 megatona trinitrotoluola (TNT)! Profesor U. Alvarez, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, smatra da je asteroid na tlu napravio krater od 175 metara u prečniku i da je u atmosferu podigao ogromnu količinu fino raspršenog materijala, koji je za više od 100 puta prevazisao masu asteroida. Značajan deo nastalog praha zadržao se u vidu omotača oko Zemlje, izazivajući zatamnjenje neba, a time i slabljenje procesa fotosinteze na površini planete i u njenim vodama. Prema Alvarezu, to je imalo katastrofalne posledice po živi svet. Mnoge vrste zivotinja koje su živele na moru i kopnu zauvek su isčezle, medju njima i dinosaurusi. Od 48 familija reptila koje su živele severno od reke Rio Grande, u Severnoj Americi, katastrofu nisu preživele 32 familije. Medju njima svih 15 familija dinosaurusa postale su žrtve asteroida.

Čitajući "geološku knjigu" naše planete, okrečući stranicu po stranicu, analizirajući geoloske periode sadržane u njoj u vidu večitog zapisa, naučnici su došli do zaključka da je život "voćka čvornovata", da se on lako ne predaje. Neke žive vrste pri katastrofama izumiru, a neke evoluiraju!

"Biblijski potop" koji se desio pre oko 10.000 godina priznat je od strane naučnika i objašnjen udarom gromadnog asteroida o morsku površinu. Tom prilikom su stvoreni ogromni talasi koji su izazvali pomor živog sveta u dubokom priobalju. Tako se danas zahvaljujući asteroidima mogu naći potopljeni gradovi, od kojih je jedan izuzetan i potiče iz davnih vremena. Njega je nedavno otkrio Roberd Balard, čovek koji je u severnom Atlantiku pronašao olupine "Titanika" na morskom dnu. On je u crnom moru, na 20 km od grada Sinopa, na dubini od 100 metara uočio jedno potopljeno naselje sagradjeno od drveta. Mnogi su ga razlozi naveli da posumnja da je na tragu potvrde biblijskog predanja o Nojevom potopu, koji se pominje i u vavilonskom epu "Gilgames". Pored potopa, moguća su i druga objašnjenja: katastrofalni zemljotres, Milankovićeva interglacijacija, cunami talasi izazvani "raskidanjem" morskog tla itd. Više svetlosti na ovu tajnu baciće odredjivanje starosti drvene gradje pronadjenog podvodnog naselja. Za to će se koristiti metoda zasnovana na merenju izotopske obilnosti preostalog radioaktivnog ugljenika C-14.

JUPITER - ANDJEO ČUVAR ZEMLJE

Orijas Jupiter, peta po redu planeta u Sunčevom sistemu, raspolaže ogromnom masom, 318 puta većom od Zemljine mase! Ona se nalazi na približno 630 miliona kilometara od Zemlje i svojom snažnom gravitacionom silom utiče na kretanja mnogih nebeskih tela koja bi mogli da ugroze unutrašnje planete, patime i Zemlju. U novijoj istoriji, zahvaljujući razvoju tehnika astronomskih osmatranja, registrovano je više udara kometa i asteroida o Jupiter, koji tako predstavlja odbrambeni stit od tela koja dolaze iz kosmičkog prostora izvan Sunčevog sistema. Jedan drugi dogadjaj odigrao se nad sibirkom tajgom u nama mnogo bližem vremenu. U rano jutro 30. juna 1908. god. u blizini reke Donja Tunguska došlo je do dzinovske eksplozije koja je napravila pravu pustoš, poobarala drveće na prostoru većem od 2.000 kvadratnih metara! Nju su registrovali mnogi svetski seizmografi. A tokom nekoliko narednih dana u Evroaziji javile su se "svetle noći". Od tada do današnjih dana o ovoj neobičnoj pojavi postavljeno je mnogo hipoteza, više u duhu naučne fantastike nego nauke. Za krivca su proglašeni: meteorit sačinjen iz antimaterije, minijaturna crna rupa, leteći tanjir na nuklearni pogon, hidrogenska bomba vanzemaljaca itd.

Medjutim, kraj mnogim spekulacijama o "tunguskoj eksploziji" postavljen je radom K. Cajbe i saradnika u čuvenom naučnom časopisu "Priroda" (Nature) 1993. godine. Naučnici su ustanovili da je ovu eksploziju, snage 12,5 miliona tona TNT, izazvao kameni asteroid koji je prodro u Zemljinu atmosferu i u njoj eksplodirao. Prečnik nebeskog djuleta je bio oko 30 metara, brzina kretanja 15 km/c, a upadni ugao 45 stepeni. Asteroid je eksplodirao na visini od oko 10.000 m. Za tungusku eksploziju, čija je snaga ravna razornoj moći 1.000 atomskih bombi poput one bačene na Hirošimu u Drugom svetskom ratu, možemo reći, da predstavlja redak dogadjaj i da je velika sreća što se nije desila iznad nekog velikog grada, jer bi izazvala ogromne ljudske žrtve i stravično razaranje.

Pre nego što se detaljnije pozabavimo asteroidima, i to naročito onima koji potencijalno predstavljaju opasnost po Zemlju, pomenimo da ima i takvih naučnika od kojih neki smatraju da pored Sunca postoji jedna neotkrivena zvezda, a drugi veruju u "šetajuću", još nepronadjenu desetu planetu Sunčevog sistema. Njeno kretanje, po njima, bi se odvijalo po neobičnoj putanji, po rozeti. Jedan krug oko Sunca ona bi pravila za 56 godina. Pri tom bi dva puta uzrokovala prelaz kometa iz udaljenih oblasti u sferu gravitacionog delovanja Jupitera. Novi Jupiterovi suznji bi na svom dugom putu mogli da presretnu Zemlju jednom u 28 miliona godina i da na njoj izazovu smak sveta. Ali pošto na nebeskoj streljani nema nišanjenja, već sve prilično zavisi od slučaja (bar prema našim sadašnjim znanjima), teško se može izračunati verovatnoća jednog ovakvog nepoželjnog susreta. Kako se radi o milionima godina, čitaoci i pisac ovih redova mogu mirno da spavaju, bar kada je u pitanju pomenuti efekt jos neotkrivene desete planete.

Prof. dr. Vladimir Ajdačić, nuklearni fizičar