Već u prvim zapisima iz davnina nailazimo na strahovanja čoveka od smaka sveta. Da li on može biti samo Božja kazna ili i nešto drugo? Nedavno je kraj Zemlje proleteo jedan asteroid i raspala se kometa Linear. To je dovoljan razlog da razmotrimo pretnje Zemlji i čoveku koje potiču iz kosmosa.

Medju različitim proročanstvima od najdavnijeg do našeg vremena najčešća su ona koja se tiču smaka sveta. Njih ima više desetina hiljada i u njima prevladjuju predskazanja religijskog karaktera. Strah od Bozje kazne hiljadama godina držao je ljude u pokornosti i zebnji za zivot. Brojni proroci, medju kojima je bilo i velikih mudraca i duboko religioznih ljudi, kao i sarlatana i predvodnika sumnjivih sekti, skoro da nijedan dan u istoriji ljudskog roda nisu ostavili postedjenim od mogućeg smaka sveta!

Danas, posle više od 5.000 godina pisane istorije i nebrojnih proročanstava apokalipse, mi znamo za mnoge katastrofe iz prošlosti, ali se smak sveta do sada nije desio. Ali, gle čuda, sve više razmišljamo o njegovoj mogućnosti! Umne glave pišu knjige i studije sa naslovima: kraj istorije, kraj nauke, o moralnoj, socijalnoj, ekološkoj i drugim pošastima. Hiljade ranijih proroka danas je zamenilo znatno više naučnika, inženjera i tehničara. Umesto nekadašnjih verbalnih pretnji, sada su na sceni dinamit, nuklearne bombe, nervni bojni otrovi, biološko oružje i druga potencijalno ubitačna sredstva. Oni ne samo da truju našu misao i dušu, već u kratkom vremenu mogu da dovedu do uništenja života na planeti. Malo je sada ljudi koji imaju osećaj za sklad i meru, koji mogu da sagledaju posledice sve složenijih i opasnijih tehnologija koje donosi brži razvoj nauke. U takvoj situaciji teško je biti prorok i predvideti koliko još dugo čovek može opstati na Zemlji. Više nije pitanje: da li će se desiti smak sveta, već kada će se on i zbog čega desiti.

OPSEDNUTOST SMAKOM SVETA
Neminovnost smrti, tegobe života, borba dobra sa zlom i postojani napredak zla uslovljen raspadom morala i rastom ljudskih razornih moći učinili su da se čovek našeg doba ništa manje ne boji od smaka sveta nego njegov daleki predak. Svedočanstvo o tome možemo naći na Internetu. Ako na šampionu pretračivača: Google, koji sadrži oko milijardu i po veb-stranica, ukucate: The end of the world (smak sveta) u samo 0,20 sekunde on će pronaći 5.190.000 veb-sajtova, sa više od 50 miliona stranica o smaku sveta! Za apokalipsu u 0,17 sek. pretraga će dati 943.000 veb-sajtova, za velike katastrofe 298.000, za Nojev potop 9.870 itd. Već to na svojevrsan način predstavlja "smak sveta".

Pre nego što predjemo na analizu dva najvažnija faktora koja mogu dovesti do apokalipse na Zemlji: prvo, vanzemaljskih uzroka (nebeskih tela), i drugo, čoveka kao aktera, pogledajmo neka od izabranih proročanstava smaka sveta iz proteklih vremena u kojima je čovek raspolagao ograničenim moćima razaranja. Prateći ova predskazanja doći ćemo do interesantnih saznanja i pouka. Iz dela čuvenog popularizatora nauke Isaka Asimova: "Knjiga činjenica" čitamo da je na asirskoj kamenoj ploči iz vremena oko 2.800 godina pre Hrista zapisano: Naša zemlja se u poslednje vreme degeneriše. Znači da se svet sve brže primiče svom kraju.

Tako je i antihrist stupio na scenu i njegovo "prispeće" podstaknuće maštu proroka na nova vidjenja smaka sveta, borbe protiv antihrista, tj. borbe izmedju dobra i zla. Ona će dobiti ime bitke Armagedon. Na desetine hiljada predskazanja ove bitke javiće se tokom poslednjih 16 vekova. Neki od autora smatrali su Engleski civilni rat, te Krimski rat, pa Prvi svetski rat ili Zalivski rat konačnom Armagedon bitkom protiv antihrista.

Španski monah Bitus iz Liebana u prisustvu mase ljudi predskazao je smak sveta za nailažeću noć 6. aprila 793. godine. Nastala je opšta panika i strogi post tokom ove noći sve do svanuća. Shvativši da do zore nije došlo do smaka sveta, jedan od izgladnelih vernika poviče: "Jedimo i pijmo ljudi, tako da ako moramo da umremo - da budemo bar siti!" Izvesni Lotarindjanin predvideo je da smak sveta na dan 25. marta 970. god, na Veliki petak, jer je baš u petak Adam stvoren, Isak žrtvovan, razdvojilo se Crveno more, začet je i raspet Isus Hristos.

Oko 1000. godine Evropom je zavladao histeričan strah od apokalipse, kao da je ta godina po nečemu izuzetna. Pametnima je bilo dovoljno da se sete kalendara drugih velikih naroda, koji su u tada pokazivali sasvim različite brojeve. Na drugoj strani, neki su verovali u povratak Hrista pomenute godine! Papa Inocentije III je ovakav povratak Hrista očekivao 1284, samo zato što je tada bilo 666 godina (djavolji broj) od uspona Islama!

Čuveni italijanski slikar Sandro Botičeli oko 1504. naslikao je svoju poznatu sliku "Mistično radjanje" ("Hristovo radjanje") sledeći "Otkrivenje" sv. Apostola Jovana (gl. 11. i 12.). U njoj on prikazuje predstave, slike Jovanove o radjanju Hristosa i borbi sa aždajom-zmijom koja oličuje djavola, kao i pobedu nad njim. Pokaliptičkim vizijama francuskog teologa Pjera d`Ailija nije odoleo ni Kristofer Kolombo. D`Aili je smatrao da će do kraja sveta doći oko 1555. godine, 7.000 godina po njegovom nastanku. Tada se, naime, verovalo da je svet postao 5.445. godine pre Hristovog rodjenja! I Martin Luter, veliki crkveni reformator, verovao je da svet neće preživeti 1600. godinu.

MILENIJUMSKA PROROČANSTVA
Nemoćan pred zastrašujućim silama prirode, suočen sa katastrofalnim zemljotresima, erupcijama vulkana, velikim poplavama, uraganima, munjama i gromovima, gladju, bolestima i ratovima čovek je od davnina strahovao od mogućnosti potpunog od "smaka sveta". Tako je u svima nama, kao što je to bilo i sa našim precima, ugradjen iskonski strah od katastrofa. Zato nije čudno što se u raznim kulturama od najdavnijih vremena kao jedno od najbrojnijih proročanstva javljaju ona o smaku sveta. Od apostola Jovana, preko Nostradamusa, do naših Tarabica iz Kremne i drugih proroka spominje se ta najveća kazna koju čovek i njegov rod može da dožive.Lekar iz Alazasa H. Reslin je na osnovu pojave zvezde-nove iz 1572. zaključio da će Zemlja izgoreti u vatri 1654. god. Slavni moreplovac Kristofer Kolumbo nije otkrivao samo nove svetove, već i svoja predskazanja. U "Knjizi proročanstva" on tvrdi da je Zemlja stvorena 5.343. godine pre Hrista i da će doživeti samo 7.000 godina, tj. da će biti razorena 1658. godine. Mnogi žitelji Londona za sudnju godinu smatrali su 1666. (1000 + 666). Te godine London je zahvatila velika vatra, ali je grad preživeo ovo neznatno zlo prema smaku sveta. Iste godine po S. Zevi na Zemlji je trebalo da se pojavi Mesija! Ali ni to se nije obistinilo.

Džon Neper, čuveni matematičar, čovek koji je pronašao logaritme i time značajno doprineo razvoju matematike i astronomije, dao se u izračunavanje datuma največe kataklizme. Koristeći "Knjigu otkrivenja", on je zaključio da je kritična 1688. godina. Na osnovu teoloških i astroloških razmišljanja J. Cimerman, nemački prorok, tvrdio je da će kraj sveta nastupiti na prelasku iz jeseni u zimu 1694. Verujući da će u Novom Svetu, u Americi, sresti Isusa Hrista pre smaka sveta, pripremi se februara iste godine za plovidbu i umre na sam dan isplovljavanja ladje!

Da bi se razumela ovakva razmisljanja o sudbini sveta (čak i slavnih, umnih ljudi) najbolje je navesti neke redove iz "Otkrivenja" sv. Jovana:

"I prvi andjeo zatrubi, i posla grad i oganj, smiješani s krvlju i padoše na Zemlju; i trećina drva izgorje, i sva trava zelena izgorje.
I drugi andjeo zatrubi, i kao velika gora ognjem zapaljena pade u more; i trećina mora posta krv.
I umrije trećina stvorenja koja živi u moru, i trećina ladji propade.
I treći andjeo zatrubi, i pade s neba velika zvijezda koja goraše kao svijeća, i pade na trećinu rijeka i na izvore vodene.
I ime zvijezde bijaše Pelen; i trećina voda posta pelen, i mnogi ljudi pomrijese od voda, jer bijahu gorke."

Čovekov duh bio je još uvek snažno okovan religioznim dogmama, potrebom za samoispaštanjem i kaznom. Ali to neće potrajati dugo, jer će doći novo vreme.

Iako je od prvog zapisanog predskazanja smaka sveta na asirskoj kamenoj ploči do početka 18. veka proteklo oko 4.500 godina u kojima se nisu obistinila proročanstva hiljada proroka, ljudi su i dalje verovali u neminovnost smaka sveta. Priče o zločinu i kazni, dobru i zlu, nemoći čoveka pred razornim silama koje su u njemu, kao i u prirodi - kosmosu koji ga okruzuje, nastavile su sa održavanjem i sirenjem straha od totalnog uništenja.

U drugoj polovini 18. veka škotski fizičar i inženjer Dzems Vat (1736 - 1819) pronalazi parnu mašinu kojom zaosijava točak industrijske revolucije. Krajem 19. i početkom 20. veka dolazi do eksplozivnog razvoja nauke i tehnike. Sile destrukcije kojima počinje da raspolaže čovek postaju nesagledive. Pred njim se otvaraju "vrata" apokalipsi novih vrsta. Zak Bernuli, član čuvene porodice matematičara, predvideo je uništenje Zemlje od strane komete 5. aprila 1719. Na isti dan 1761. prema V. Belu katastrofalni zemljotres trebalo je da razori našu planetu. Po sledbenicima V. Milera, tzv. Mileritima, 28. aprila 1843. očekivalo se da dodje do povratka Isusa Hristosa na Zemlju. Oni su to kasnije još mnogo puta proricali, upravo kao i sledbenici Jehovinih svedoka.

Preko 100 članova ruske sekte "Braća i sestre Crvene Smrti" očekujući smak sveta na dan 13. novembra 1900. izvršili su kolektivno samoubistvo. To će se u 20. veku više puta ponoviti i u drugim sektama, a broj izgubljenih života rašće iz godine u godinu.

PROŠIRENJE REPERTOARA
Dok je u ranijim vekovima u borbi izmedju dobra i zla u brojnim predskazanjima smaka sveta i drugog pojavljivanja Isusa Hristosa na Zemlji isključivo odlučivala Božja volja, u 18, 19. i 20. veku na scenu "stupaju" i sile kojima od iskona vlada Priroda, kao i razorne moći koje je u novije vreme osvojio čovek. Postignuća matematike, fizike, astronomije, saznanja o svetu atoma i kosmosu, te normalno i paranormalno postaju po mišljenju novih proroka ubitačna sredstva koja mogu dovesti do smaka sveta. Ne izostaju ni vanzemaljci kao djavolji ratnici ili, čak, spasioci koji bi trebalo da pre smaka sveta odvedu pravednike sa naše planete na neko drugo kosmičko "ostrvo života".

Mnogi ljudi su poverovali da će Halejeva kometa pri svom prolasku kraj Sunca 18. maja 1910. otrovati Zemlju vodonikom, koga bi, navodno, trebalo da ima u njenom repu. Jedan dovitljivač je iskoristio trenutak i stekao imetak prodajući "pilule protiv komete". Lakoverni su ih gutali, da bi postali neosetljivi na "toksine"!
Meteorolog Albert Porta predvideo je razorno dejstvo postojećih pet Sunčevih planeta svrstanih u "liniju" na dan 17. sept. 1919. Ta je vest izazvala veliku paniku u mnogim zemljama, te je nekoliko osoba iz straha od katastrofe uzelo sebi život. Postrojavanje planeta će se kasnije, pa i u našem vremenu, ponovo zloupotrebiti, iako se pomenutog dana ništa nije desilo. Piramidolozi, koji su se i ranije i kasnije oglašavali, očekivali su smak sveta 1936. Mladi američki propovednik Bili Graham uzbunio je mase nagoveštavajući sudnji dan u 1952. Smak sveta strašnim potopom po Doroti Martin, vodji UFO kulta, trebalo je da se desi 21. decembra 1954. Mozes David je za godinu odigravanja armagedonske bitke "video" 1986. Po njemu, te godine Rusija je trebalo da pobedi Izrael i Sjedinjene Američke Države. Svetom bi od tada, navodno, zavladala komunistička vlast do Hristovog povratka 1993!

Film "Čovek koji je sagledao sutrašnjicu" završen je 1981. U njemu su korišćena neka od Nostradamusovih proročanstava. U filmu su predvidjeni snažni zemljotresi u maju 1988. i razaranja američkih gradova San Franciska i Los Andjelesa. Naučnik NASE E. Vajsenaut je za 11. oktobar 1988. predvideo komadanje Zemlje. On je napisao knjigu "88 razloga za raspad u 1988.", koja je prodata u 4 miliona primeraka!