Svet se brzo menja, sve brže i brže. Nove generacije su generacije tehnologije i njih uglavnom ne oduševljava to da odu u šetnju šumom i da uživaju u pravoj prirodi, oni su oduševljeni kada gledaju videozapise visoke rezolucije, gde se dive tome kako recimo slap na ekranu izgleda kao u stvarnosti.

Među našom decom se rađa jedna nova podela, dublja nego ikada do sada, podela gde imamo takozvanu kristalnu indigo decu koja od rođenja streme ka duhovnom, i decu koja već imaju ‘robotiziran’ um. Posledice tog psihološkog inžinjeringa, i tog dubokog jaza među tom decom će tek postati vidljive, i većina nas će svedočiti tome.

Tehnologija je privlačna mnogima iz mnogo razloga, recimo ona pruža mogućnost komunikacije bez direktne fizičke posledice i odgovornosti, gde kukavice imaju prostor da budu hrabri, a lažljivci imaju prostor da prodaju svoje iluzije.

Gledajući realno, čovek kakvog smo poznavali ide prema svome kraju, sve ide prema tome da se ostvari transhumanizam o kojem neki govore već 20ak i više godina, i nije to nikakvo negativno razmišljanje, nego surova stvarnost koju sami sebi krojimo.

Uveliko se radi na genetskom poboljšavanju čoveka, i na tome da se spojimo sa veštačkom inteligencijom. To više nisu SF filmovi, to je stvarnost. Da se razumemo, razvitak tehnologije nije ništa loše, naprotiv. Ono što je problem u svemu tome jeste etika koja je čoveku postala strana, drugim rečima čovečanstvo nije spremno za moć koju mu tehnologija donosi.

Za nas koji ne želimo u tome da učestvujemo, preostaje samo da iskoristimo ovu tehnologiju kako bi se putem nje povezali u što većem broju, i da se maknemo na vreme. Pitanje je da li ćemo to iskoristiti, ili ćemo ostati pasivni do onoga trenutka kada će biti prekasno.

Ja koristim društvene mere isključivo u jednu svrhu, da se povežem sa ljudima koji kroz život još uvek idu sa čistom namerom, ljudima koji još uvek misle svojom glavom, i koji u odnosima koriste svoje srce. Govorim o krajnje poštenim ljudima. O jednostavnim i normalnim ljudima. O ljudima koji ne dele ljude na muško i žensko, dobro i loše, crno i belo... koji uopšte ne vrše nikakve podele. A to mogu samo oni koji ne vrednuju i ne potenciraju podelu i istačinjanje razlika. One su prirodi svojstvene. To znaju samo oni koji misle i žive u skladu sa prirodom.

Pre nego se maknem sa virtualne mreže želim da virtualnu zajednicu preselim u stvarnost, i zbog toga sam ranije organizovao susrete i druženja, jer u vremenima koja nam slede, zajedništvo će biti ključan faktor preživljavanja – upravo zbog toga i žele da ga unište mnogim namerno instaliranim društvenim podelama - stvarajući neprirodne razlike.

Obilazio sam mnoge države, i gradove. Susretao istomišljenike, i bio na "milimetar" od odluke, ali ipak se to nije desilo. Priroda mi se nasmejala. I tada sam shvatio svoju zabludu da mogu stvoriti baš sve što sam zamislio. Čovek nije svemoćan. Neki element jedinstva u ispunjenju fali. Pustio sam da se sve namesti prirodno, samo od sebe!