Bez naučnih argumenata?

"Naučni argument, na koji ja upozoravam već godinama, jeste da je globalno zagrejavanje prirodna pojava. Pre 130.000 godina je temperatura bila jednako visoka kao sada, nivo CO2 bila je skoro kao i danas, a nivo mora bilo je za četiri metra viša nego danas."

Koji je onda razlog porasta količine CO2 u atmosferi ako se ne radi o ljudskom interesu?

"Razlog je u rastu temperature. Biljni i životinjski svet buja, povećava se truljenje, pojavljuju se mikroorganizmi u tlu i vodi koji stvaraju CO2. Novim se merenjima tačno vidi da je koncentracija CO2 rasla uporedno s globalnim zagrejavanjem. A kada je došlo do ledenog doba, koncentracija CO2 je pala. Zašto? Zato što je CO2 topljiv u vodi. CO2 pada s kapljicama kiše, a s rekama odlazi u more. Kada tako otopljen CO2 dođe u more, gdje ima kalcijuma i drugih reagensa, dolazi do međudelovanja i nastaje kalcijev karbonat koji se na morsko dno taloži u obliku stena."

Kažete da temperatura ne raste zbog količine CO2, već obrnuto, da količina CO2 raste zbog porasta temperature. A što onda uslovljava porast temperature?

"U prvom redu Jupiter, a u nešto manjoj meri Mars i Venera. Sećate se kako su nas u školi učili da se Zemlja kreće oko Sunca pod uticajem gravitacione sile? Ali postoje i druge planete, a Newtonova gravitacijska sila deluje između svaka dva tela. Zemlju ne privlači samo Sunce, već i ostale planete. Najveću masu ima Jupiter i zbog toga je njegov uticaj najveći. Zbog toga se Zemljina putanja s vremenom menja. U vreme globalnog zagrejavanja Zemlja se kreće u elipsi vrlo malog izduženja koja je dosta slična kružnici. Tada je Zemlja dosta blizu Suncu i više se greje. No, pod uticajem drugih planeta, Zemljina putanja se izdužuje i neko je vreme puno dalje od Sunca."

Ali nije li srednja udaljenost Zemlje od Sunca uvek jednaka?

"Nije. Zato što je jako bitno koliko se dugo Zemlja gdje zadržava. Kad se Zemlja kreće po izduženoj elipsi, onda se brže kreće kad je blizu Suncu, a kad je dalje od Sunca, kreće se puno sporije. I zbog toga srednja udaljenost postaje veća. Efekt je isti kao kad se udaljavate od kamina koji vas greje. Zemlja se najpre 50.000 godina udaljava od Sunca pa mu se 50.000 godina približava. Globalno zagrejavanje i ledeno doba su periodi koji se normalno izmenjuju. To je bilo poznato još krajem 19. veka, ali nije se znalo kakav uticaj takvo Zemljino kretanje ima na temperaturu."

Kada je prvi put ustanovljeno da kretanje Zemlje ima veze s klimatskim promenama?

"Jedno od prvih spominjanja bilo je na predavanju u Zagrebu 1915. godine. Radi se o predavanju koje je na HAZU-u održao Milutin Milanković, naučnik rođen u Hrvatskoj koji je studirao u Beču. On je već tada na temelju vrlo složenih matematičkih računa govorio o izmeni ledenog doba i globalnih zagrejavanja kao posledici naizmeničnih udaljavanja i približavanja srednjeg položaja Zemlje s obzirom na Sunce. To je vrlo složen račun, koji se danas radi na računarima, ali on je to sve radio rukom. Meni je fascinantno kako nije ni u čemu pogrešio. Njegov je zaključak bio da je upravo 12 Celzijjusevih stepeni temperaturna razlika između globalnog zagrejavanja i ledenog doba. Tada je to u svetu izazvalo veliko zanimanje. Nakon što je Milanković umro, po njemu je nazvan jedan krater na Mesecu. Institut Smithsonian u Washingtonu uvrstio ga je u monografiju 100 najvećih imena u nauci o zemlji. A mi u Zagrebu nemamo ni njegov spomenik."

Njegova teorija, Milankovićevi ciklusi, u međuvremenu je dobila i nove naučne potvrde?

"2000. godine nauka je došla u mogućnost da precizno izmeri temperaturu i koncentraciju CO2 u bilo kojem trenutku u Zemljinoj prošlosti. To se radi na uzorcima polarnog leda iz datog razdoblja. Starost leda određuje se radioaktivnim metodama, na osnovi mehurića zraka koji se zadržao u ledu. Kada znamo kad je uzorak nastao, možemo odrediti kolika je u to doba bila temperatura. Pri tome se koristi vodonikov izotop deuterijum. Njega u normalnoj morskoj vodi ima oko jedan atom na 4.000. Ali, pri smrzavanju se odnos menja jer deuterijum ima veću masu od običnog vodonika pa se sporije nasumice kreće i molekula vode koja ga sadrži, brže se zamrzava. Tako merenjem postotka deuterijuma možemo izračunati koja je bila temperatura kad je led nastao. Merenjem postotka CO2 u mehurima zraka koji ostaju u ledu, pak, saznajemo koliko je bilo CO2 u atmosferi."

U kojem smo sad delu ciklusa?

"Trenutno smo na kraju globalnog zagrijavanja. Sledi ledeno doba. Ovo zagrejavanje je vrlo specifično jer traje duže nego sva ranija doba globalnog zagrejavanja. Ono je trebalo da završi pre nekoliko hiljada godina, već smo trebali biti u ledenom dobu."

Razlog tome je verojatno čovekov uticaj?

"Vrlo verovatno. Ljudi su poljoprivredom već pre osam hiljada godina počeli proizvoditi CO2. Pre pet hiljada godina poljoprivreda se intenzivirala. U staroj Grčkoj su za grejanje ložili drvo. Uskoro se pojavio i ugalj. Kako se smanjivao dotok Sunčeve energije, čovek je stvarao sve više CO2 i tako je nastala labilna ravnoteža - temperatura se verovatno održala zbog efekta staklenika. Naravno, ne treba odbaciti ni neke faktore koji nama nisu poznati, ali ovo je najlogičnije objašnjenje."

Koliko dugo ta ravnoteža još može trajati?

"U režimu determinističkog haosa, kad imate labilnu ravnotežu, to se ne može precizno predvideti. Jedan scenario je da se, nakon što se ovaj balans poremeti, naglo uđe u ledeno doba. Sunovrat u ledeno doba sigurno će biti brz. To se može dogoditi za pet, deset, pedeset ili sto godina ili još kasnije. Ne možemo tačno predvideti. S obzirom na to da se u zadnjih 20 godina proizvodi dosta CO2, moguće je čak i da temperatura kratkotrajno poraste pa onda naglo padne.

A ima i drugih intrigantnih faktora. Pre svega, tu su okeani. Topljivost CO2 u okeanima i pretvaranje u taloge na morskom dnu zavisi od hemije okeana, a ona je zavisna od zagađenja. Tu su i nepredvidivi faktori poput vulkana. Ne možemo znati kad će vulkan eruptirati, a erupcija vulkana u atmosferu izbacuje ogromne količine CO2. A tu je i Zemljino magnetno polje, koje je trenutno u fazi slabljenja i nemoguće je predvideti kakve će to imati učinke, osim što će ugroziti život na Zemlji jer nas magnetno polje štiti od zračenja iz svemira.

Magnetno polje je danas dvostruko slabije nego pre 2.000 godina. To je čista fizika. U prošlosti se već 20-ak puta događalo da se polovi zamijene - sever postaje jug, a jug postaje sever. Zna se tačno i kako magnetski polovi putuju; u jednom trenutku Severni pol prođe preko Havaja. To je vrlo haotično, nekad od jedne promene do druge prođe 10.000 godina. Ali zadnja se dogodila prije 700.000 godina, što je neuobičajeno dugo.

Kažete da je velik problem i najveća briga pre idućeg ledenog doba energija. Jednostavno je nema dovoljno da ljudi prežive idući talas zahladnjenja. Koje je rešenje?

"Danas odgovarajućeg izvora energije nema, čak ni današnja nuklearna energija ne bi trajala duže od sto godina jer urana jednostavno nema dovoljno. Ali ja sam optimističan. Postoji, naime, proces nuklearne fuzije koji se događa na Suncu. Gorivo za taj proces je vodonik, a takva demonstraciona elektrana je već u gradnji. U Francuskoj, kraj Marseillea, Evropska unija, SAD, Rusija, Kina, Japan i Južna Koreja zajedno grade prvu demonstracionu elektranu za fuziju vodonika. Šef projekta je Japanac, a po zanimanju nuklearni inženjer. Ta će se elektrana graditi deset godina, a demonstracije će trajati 30 godina, tako da bi za ukupno 40 godina trebali videti funkcioniše li ta metoda u praksi."

Šta to čini boljim rešenjem od ostalih energetskih alternativa?

"To bi bilo rešenje koje bi trajalo hiljadama godina. Goriva, vodonika, ima u izobilju, a vrlo je važno i da se radi o ekološki povoljnoj metodi. Ne može nikako doći do katastrofe zato što je unutar reaktora uvek vrlo mala količina vodonika. Ako taj eksperiment uspe, čovjek će se moći vrlo efikasno suočiti sa svim izazovima ledenog doba. Moje je mišljenje da je problem ledenog doba direktno vezan s problemom energetike."

No, usprkos svemu, javnost je prema ovim teorijama i dalje izuzetno skeptična. Novo ledeno doba mnogima zvuči kao scenario SF filma?

"U nauci postoje mnoge stvari koje se ne mogu tačno predvideti. To je deterministički haos, na kojem se temelji i rad ljudskog mozga. Niko ne može znati, recimo, kakvo će vreme biti tačno za godinu dana, na današnji dan - hoće li biti sunčano, oblačno, kišno, snežno... Sve što se tiče klime je dugoročno nepredvidivo. Ali, da će doći do ledenog doba je predvidivo zato što je to efekt astronomskog kretanja nebeskih tela."

Kako da se postave balkanske zemlje?

"Nije dobro postavljati globalno zagrejavanje kao glavni problem bez odgovarajućih dokaza, a pogotovo kad se zbog toga preduzimaju mere koje znače pad životnog standarda. A to je obaveza koju je svaka država na sebe preuzela. Da privreda krene u intenzivni razvoj, značilo bi da mu treba znatno više energije. No, prema protokolima koje smo prihvatili, ne možemo graditi nove elektrane na fosilna goriva, čak bismo morali smanjiti broj već postojećih.

Šta nam onda ostaje? Kupovati stranu nuklearnu energiju. Koristiti druge izvore energije, poput vetra. Izgraditi elektranu u državi u kojoj ih nema dovoljno, poput Albanije, pa uvoziti energiju. Ali sve je to skuplje nego sami proizvoditi energiju. Šta znači pad standarda. A ako niste sigurni da postoje dovoljno jaki argumenti za rušenje životnog standarda, jednog dana će vas neko pozvati na red. U Americi se, recimo, sad prvi put dogodilo da više od 50 posto građana smatra da globalno zagrejavanje nije problem. Džaba im pričaju o globalnom zagrijavanju kad se oni već pet godina smrzavaju..."