Antarktik je sa 90 odsto dubokosmrznutog leda na Zemlji jedna od najvećih zagonetki u debati o globalnom zagrevanju i riziku da bi bilo kakvo otopljavanje moglo da podigne nivo mora brže nego što to predviđaju Ujedinjene nacije. Ako se otopi čak i jedan deo leda na kopnenoj masi Južnog pola, to bi moglo da nanese štetu zemljama od Bangladeša do Tuvala u Pacifiku, i gradovima od Šangaja do Njujorka. Na Antarktiku ima leda dovoljno da, ako se otopi i slije u okean, podigne nivo svetskog mora za 57 metara u narednih nekoliko hiljada godina.

Najdublje zaleđeni led

Godinu dana pošto je Međunarodni panel o klimatskim promenama UN (IPCC) izneo prognozu o podizanju nivoa mora za oko 20 do 80 santimetara do 2012. godine, u anketi agencije Rojters nijedan od 10 vodećih svetskih klimatologa nije naveo da smatra da bi to bilo alarmantno. Šest stručnjaka smatra da još nije jasno kako će reagovati ledene naslage na Antarktiku i Grenlandu, dok četvoro, uključujući i jednog od autora izveštaja IPCC, prognoziraju da bi nivo vode mogao da poraste jedan do dva metra do 2100.
- Većina ljudi koji se time bave govore o jednom metru. Osiguravajuće kompanije ne znaju kako da odrede svoje premije polisa za obalski deo Floride - kaže Džon Mur iz Arktičkog centra Univerziteta u Laplendu.
Pojedine ostrvske zemlje, poput Maldiva u Indijskom okeanu, grade odbrambene nasipe vredne milione dolara i žele da znaju do koje visine da ih grade.
- Mislim da će ta granica biti verovatno pri vrhu procenjenog raspona - smatra Kim Holmen, direktor Norveškog polarnog instituta u stanici Trol, 250 kilometara udaljenom od obale Antarktika. Institut je postavljen u nazupčenim planinama koje podsećaju na mitski dom trola i džinova, u delu istočnog Antarktika gde se nalazi najdublje zaleđeni led na svetu, koji ne pokazuje nikakve znake otapanja. U tom delu, temperatura u najtoplijem delu leta iznosi 15 stepeni Celzijusa ispod nule.
- Po mom mišljenju, ne može se isključiti porast nivoa mora za više od jednog metra - kaže Stefan Ramstorf iz Potsdam instituta za istraživanje klimatskog uticaja u Nemačkoj. On je naveo i to da mnogi stručnjaci smatraju da nivo koji je naveden u izveštaju IPCC "nažalost nije cela istina".

Kretanje glečera

Većina stručnjaka smatra da je još uvek nemoguće napraviti model o tome šta će se dešavati sa ledom. Antarktik bi mogao da akumulira više leda ove godine, suprotno najavama bržeg otapanja zbog planetarnog zagrevanja, za koje IPCC okrivljuje sagorevanje fosilnih goriva. Procena IPCC-a, dobitnika Nobelove nagrade za mir zajedno sa bivšim potpredsednikom SAD Alom Gorom, kreće se od 18 do 59 centimetara rasta nivoa mora u 21. veku, posle rasta od 17 centimetara, koliko je zabeleženo u prošlom. Među kataklizmičnim scenarijima jeste i onaj da bi ledene sante Antarktika mogle brže da se otcepe i otope u toplijim okeanima. Ili bi otopljena voda mogla da teče ispod naslaga leda na Antarktiku i Grenlandu, i da ubrzaju cepanje glečera. Ali, glečeri bi mogli da iznenade.
- Ne znamo mnogo o promenama u kretanju glečera. Neki od njih imaju tendenciju ubrzanja ili usporavanja. Niko ne zna - kaže Filip Hjubreht iz Slobodnog Univerziteta u Briselu.

Činilac koji bi mogao da uspori rast nivoa mora jeste i činjenica da topliji vazduh apsorbuje više vlage, što bi, paradoksalno, moglo da izazove više snežnih padavina na Antarktiku i tako poveća naslage leda i doprinese snižavanju nivoa mora tokom ovog veka.

Predviđeni rast nivoa mora do 2100. dogodiće se u najvećoj meri zbog širenja okeana kako se ovi budu zagrevali, a manji deo može se pripisati otapanju ledenih kapa.
- Dugoročno gledano, mi smo u nevolji... Grenland je blizu kritične tačke, odnosno nepovratnog procesa otopljavanja koje bi moglo da traje stotinama godina - kaže Hjubreht. Na Grenlandu ima leda koji bi, ako bi se ceo otopio, podigao nivo mora za sedam metara. Jedan od autora izveštaja IPCC-a Endru Viver sa Univerziteta Viktorija u Kanadi veruje da je donja granica do koje će se podići nivo svetskog mora oko 25 centimetara, a da je gornja oko jednog metra. U još neobjavljenoj studiji, rađenoj na Univerzitetu u Laplendu, navodi se da bi nivo mora mogao da se podigne za jedan do dva metra do 2100. Studija je rađena na osnovu merenja nivoa mora u proteklih 150 godina.