|
 
Na slici iznad prikazana su 2 čovečuljka koji stoje jedan nasuprot drugoga. Između njih se nalazi broj. Čovečuljak s leve strane vidi broj 6 iz svoje perspektive, a čovečuljak s desne strane vidi broj 9. Šta mislite koji je upravu? Oba, u pravu ste! Ovaj primer služi metafore radi u kojem svaki čovečuljak doživljava svoju stvarnost no ovakve situacije su česte u stvarnosti. Većina ljudi je imala priliku doživeti iznenađenje da im je neki događaj ostao u potpuno drugačijem sećanju nego drugoj osobi. Jednostavno su u određenoj situaciji zapažali različite stvari i dolazili do različitih zaključaka. Tako svaka osoba ima svoju istinu u koju veruje i kojoj se u potpunosti priklanja. Isti događaj doslovno znači različito za različite ljude. Istina je jedino sve ono što verujemo da je stvarno. Gornji primer nema radikalne posledice za čovečuljke no gotovo svakodnevno svedočimo velikim previranjima u sistemima, nesporazumima i sukobima među ljudima, na žalost dolazi i do ratova, često zbog različitih percepcija stvarnosti. Do toga dolazi jer su ljudi bića navika, imaju obrasce mišljenja, osećanja i delovanja. Većina navika su za pojedinog čoveka korisne u svakodnevnom životu. Neke navike mogu biti nedelotvorne, ograničavajuće pa čak i uništavajuće. U gore navedenom primeru su ograničavajuće za oba čovečuljka. Ljudi su bića navika, imaju obrasce mišljenja, osećanja i delovanja. Mozak svakog čoveka razvrstava i sklapa informacije na drugačiji način, i to uglavnom nesvesno što lako može dovesti do nerazumevanja među ljudima. U transformaciji poimanja stvarnosti mnogo može pomoći i praktikovanje mindfulness-a. Mindfulness je vrsta meditacije . Ali svaka pomaže.
Studije istraživanja pokazuju kako kontinuiranim praktikovanjem Mindfulness-a razvijate sposobnost samoopažanja pri čemu postajete svesni svojih misli, emocija i pojava u dosegu vaše svesti, odnosno postajete njihov tihi posmatrač. Shvaćate kako su misli samo misli, nisu činjenice pri čemu istovremeno imate mogućnost izbora pri donošenju odluka jer nije sve onako kako vam se na prvu čini. Automatsko razmišljanje temeljeno na navikama i skladno tome odgovarajuće reakcije, bilo je korisno kada je iz šume vrebao lav, spasavalo je doslovno živote no danas nema preterano smisla. Naš šef, komšija ili partner sa svojim zahtevom baš i nisu lav, život nam nije ugrožen. Poznata vam je izreka – ”U strahu su velike oči”, zar ne? A sve se to odvija zbog automatskog razmišljanja. Praktikovanjem mindfulnessa ćete takođe primetiti da su emocije glasnici poruka, nisu poruke. Jednostavan primjer bi bio kada se ljudima svidi neka osoba, pogotovo ako su u fazi života u kojoj traže partnera, odmah pomisle da je to njihov dugoočekivani idealni partner, ugodan osećaj dožive kao poruku, ne prepoznaju da osoba koju su sreli ima neke karakteristike idealnog partnera. Situacija može postati komplikovanija kad obe osobe uđu s takvom projekcijom u odnos, buđenje iz projekcija stvarnosti s vremenom postaje izvesno. Misli su samo misli, nisu činjenice. Emocije su glasnici poruka, nisu poruke. Stvarnost nije nešto izvan nego nešto što ljudi stvarno, aktivno stvaraju u svom umu u skladu s načinom na koji procesuiraju svoje iskustvo. Mogao bih vam reći da će vam iskustvo praktikovanja mindfulness-a pružiti više svesnih trenutaka i slobodnijih izbora ali radije bih da to sami otkrijete. 🙂 Hvala Ivani Pavlović 
|