Nema osobe koja nije iskusila sinhronicitet u svom životu. Sigurno vam se desilo da ste pomislili na neku osobu nakon nekog vremenskog perioda i da ste baš tu osobu sreli na ulici posle par sati? Da li ste ikad razmišljali o ideji da ti događaji ipak nose sa sobom neko skriveno značenje? Sinhroniciteti su više od slučajnosti.

Karl Gustav Jung (Carl Gustav Jung, 1875-1961) je tvorac termina sinhronicitet, definisao ga je kao princip bezuzročne povezanosti. Jung je zastupao mišljenje da postoje tri različita nivoa nesvesnog: personalno nesvesno, kolektivno nesvesno i psihoidni nivo; pri čemu samo poslednja dva nivoa imaju učešće u sinhronističkim događajima. Psiha je na ovim nivoima neograničena i transpersonalna; ona je mikrokosmos koji stupa u odnos i odražava makrokosmos.

Jung je osmislio ovaj koncept na početku dvadesetog veka i to u specifičnom periodu svog života – kada je patio od mentalnih bolesti. Fasciniran otkrićem Jung je pre objavljivanja svetu u tajnosti oko 20 godina izučavao teoriju sinhroniciteta. Bio je ubeđen da je sve u univerzumu povezano, što mu je nagovestilo da među ljudima vlada nesvesnost, iz čega je dalje zaključio da su svi istovremeni događaji u svetu povezani nekim neznanim vezama.

Jedan od modernijih primera sinhroniciteta je „novčić iz rajaˮ, fenomen koji je objasnila prijateljica Draga Ebi. Skupila je ona na hiljade tekstova od čitalaca koji su pisali o ličnim iskustvima i nizu situacija u kojima se desi da, u trenutku kada misle o bližnjima koji su preminuli, iznenada pronađu novčić!

Ove situacije se često dešavaju u nekom specifičnom danu: na rođendan preminule osobe, godišnjicu braka ili smrti te osobe. Ljudi ovo shvataju kao vrstu utehe i znak da pokojni misle na njih. Ipak, ljudi svakodnevno nalaze novčiće, neki se sete bližnjih koji nisu više sa njima, a neretko se dešava i da se novčić pronađe na neki važan datum.

Statistički gledano, bilo bi čudno da se ovo ne dešava često, ali ljudima se više sviđa ideja da se ne radi isključivo o običnim slučajnostima, već te slučajnosti oboje sentimentalnošću i emocijama. Bitno je razumeti da ništa što nam se dešava kroz život nije slučajno.

Sinhronistički univerzum balansira i dopunjuje mehanički svet linearne uzročnosti dimenzijom koja je izvan prostora, vremena i uzročnosti. U sinhronicitetu, dva heterogena svetovna-sistema, kauzalni i akauzalni, blokiraju i prodiru jedan u drugi na trenutak u vremenu, što je i izraz kreiranja aspekta manifestacije naše celovitosti.

Ukratko sinhroniciteti su trenuci u vremenu, u kome postoji rascep u tkanju onoga što smo uzeli za realnost i što postoji u višim dimenzijama izvan vremena. Zato sinhronicitet ukazuje da stvari nisu povezane samo uzročno-posledičnim vezama nego i smislom.

Još jedan od vidova sinhroniciteta je ispoljavanje sinhronicitetskih fenomena kroz snove – sinhronicitet kroz snove se može desiti između dve osobe, tako da kad se probudimo ili ne dajemo preterani značaj snu ili ga se sećamo kao kroz maglu.

Neki od primera snova su snovi o budućnosti, kao i snovi koji sadrže informacije nepoznate egu u budnom stanju (vidoviti ili telepatski snovi). Preko snova se sinhronicitet može ispoljiti lakše jer takvi snovi pružaju dokaz o prostorno-vremenskoj neograničenosti nesvesnog, odnosno o bliskoj vezi nesvesnog jedne i nesvesnog druge osobe.

Mislim da okolnosti iz svakodnevnog života mogu biti bogate sinhronicitetom ako imamo prave unutrašnje uslove — ako postanemo otvoreniji prema svetu kroz individualnu svest i unutrašnji rad na sebi.

Nisam klasa Junga, ali imam svoj stav da se "sinhronistički" događaj može desiti svakom. Mada se po mom praćenju ove pojave, češće dešava inteligentnijim osobama. Sinhronicitet pratim od 1995. od kada i zapisujem događaje. Kako čovek duhovno napreduje, tako je bliži toj tačci razumevanja. A ta tačka razzumevanja je vrsta intuitivnog osećaja koji nije svesni doživljaj. Nemam primere neinteligentnih ljudi. To kažem jer od 2020. godine, imam mnogo više sakupljeng materijala, nego ranije. I to mi se javljaju vrlo ozbiljni ljudi.

Ono što mogu da kažem sa sigurnošću je da se civilizacija značajno duhovno izdigla. A zna se ko je to dostigao najviše. Tako da možemo generalno prihvatiti da se približavamo tačci većeg razumevanja ove pojave za koju od milošte da kažemo "Šapat Univerzuma"

Poslušajte Univerzum, sinhronicitet je jezik kojim nam se obraća.

Da li vam je neka nasumična osoba pomogla u nečemu? Dati vam preporuku za posao? Pružiti priliku za prihod? Ili ste od nje saznali nešto što ni od koga do tada niste.

Ovo može izgledati kao uobičajena slučajna pojava... ali danas sam na javnoj prezentaciji (sa nagrradnom igrom na kraju) isprobavao neka eterična ulja i držim jednu bočicu u ruci. I pitam demonstratora, kakvo im je ovo ulje, a on kaže "To ti je kada igraš loto - sigurno dobijaš!" U to proglašavaju rezultate nagradne igre i "iz šešira" izvlače prvu nagradu "Broj 22" - Hm, tiket sa tim brojem koji sam ja imao u ruci ... Pogledah na sat, i na njemu 22:00 h!

Svedočimo svi, da život nije slučajan i nasumičan, pa ni ono što se dešava u njemu. Ništa nije nasumično i nije "tek tako" (uvežbanom duhovnom oku). Stoga, na kraju, iznosim svoj stav.

Mišljenja sam da do pojave sinhroniciteta dolazi kada je čovek "otvoren" i jednostavno raspoložen da do tog "susreta" dođe. I što manje se bude pitao kako To funkcioniše - sve više će mu se dešavati u životu da "čuje glas Univerzuma!" A taj svoj stav, bez ulaženja u dublje implikacije, smatram ispravnim, jer svi meni poznati događaji sinhroniciteta su bili sa smislom, a ne samo uzročno-posledični.

Prilog: Znači, nemojte koristiti pojam koincidencije. Sinhronicitet nije pojam slučajnog događaja, već kako rekoh - sa smislom.

Hvala