Obično se smatra da bogati ljudi nemaju razloga lagati, varati i krasti. Očekuje se da su oni koji nemaju egzistencijalnih briga svesni da neki drugi teško žive. No, kako pokazuju istraživanja stvarnost je potpuno drugačija. Kako se ljudi penju na društvenoj lestvici njihovo saosećanje opada. Psiholozi s Berklyja Paul Piff i Dacher Keltner već se duže bave proučavanjem uticaja društvenog položaja, merenog materijalnim bogatstvom, profesionalnim ugledom i obrazovanjem na saosećanje s drugim ljudima. U jednoj od svojih studija su promatrali ponašanje vozača u raskrsnici u vreme gustog prometa. Otkrili su da vozači skupih automobila češće oduzimaju prednost drugim vozačima. To jednako vredi za vozače oba pola iz više društvene klase.
U drugoj studiji su otkrili da vozači luksuznih automobila, takođe, češće ne usporavaju pred zebrom da bi propustili pešaka. Da bi ustanovili povezanost sebičnosti i bogatstva ispitanike su zamolili da se tokom nekoliko minuta upoređuju s ljudima drugačijeg imovinskog stanja. Nakon toga, ispitanicima je ponuđeno da iz staklenke uzmu slatkiša koliko žele. Takođe im je rečeno da će sve preostale bombone podeliti deci. Ispitanici koji su tokom usporedjenja shvatili da su oni puno boljeg imovnog stanja od drugih uzimali su za sebe značajno više slatkiša, ostavljajući manje za decu. U studiji objavljenoj prošle godine pokazali su kako društveni položaj utiče na osećanje saučestvovanje s ljudima koji pate. Manje bogati ispitanici su izražavali značajno jače saosjećanje u odnosu na one bogatije. Praćenje intenziteta rada srca ispitanika je pokazao usporavanje rada kod onih koji su saosećajni što se zbiva kada posvećujemo pažnju osećajima i motivaciji drugih. Ovi rezultati potvrđuju ranija saznanja da pripadnici viših društvenih klasa slabije uočavaju emocije drugih i ređe obraćaju pažnju na njih. Ipak, kako razjasniti odsustvo saosjećanja kod bogatih pripadnika iz viših slojeva društva. Piff i njegovi saradnici smatraju da bogatstvo i obilje daju osećaj slobode i nezavisnosti. Bogati se ne moraju oslanjati na druge, pa se ne moraju brinuti o osećanjima drugih. Drugi razlog leži u ljudskoj pohlepi. Ljudi iz više klase smatraju da je pohlepa opravdana, korisna i moralna. Prihvaćanje takvih stavova vodi u neetična ponašanja. U današnje vreme velikih razlika u materijalnim mogućnostima ljudi, poznavanje odnosa između bogatstva i empatije ima važne posledice. Oni koji drže svu vlast, političku i drugu, uglavnom dolaze iz privilegovanih slojeva društva. Slabo je verovatno da će najmoćniji u društvu donositi odluke koje će koristiti onima manjih mogućnosti ili siromašnima. Isto tako velika je verovatnost da će ih u odlukama voditi neetičnost. Ovo istraživanje pomaže nam da shvatimo zašto se Goldman Sachs i druge najmoćnije finansijske korporacije ponašaju pohlepno. Iako je pohlepa univerzalna ljudska emocija, izgleda da je najsnažnija kod onih koji imaju najviše. 
|