To što sam doživeo na Dunavu, ponovilo mi se na Flipinima.
Nije ništa bilo planirano. Čak i nije bio moj predlog da odemo na plažu, na noćno kupanje. Pristao sam. A kada smo stigli i pogledao u nebo - ono se otvorilo i kao da su se sve zvezde prosule po nama, na plaži koja nije onakva kako vi žamišljate u vašem gradu. Plaže na udaljenim otocima Filipinskog arhipelaga su nešto nedoživljeno. A ima ih toliko da za života ih ne možeš sve obići.
I već smo ležali na vrućem pesku, jer i noći su tamo tople. Ležali i celu noć posmatrali nebo. Partnerica se nije protivila. Čak se i nismo više kupali. Pričali smo i ćutali smo. Pustili smo Svemir da diktira tokove naših misli. Sad sve to vama izgleda malo čudno. Jasno mi je, jer niste doživeli. Ali je ključno da se maksimalno predaš situaciji i atmosferi koju pravite vi i prater. Naravno, uslov je apsolutno poverenje.
A i danas kada se čujem sa mojim saputnicama, kojima sam pokazivao tu magiju rađanja dana, svaka prvo spomene noć pod zvezdama. Hvale se i svima pričaju.
A samo gledanje u nebo i zvezde polako počinje sa pričom, koja isto tako polako jenjava i završava se ćutanjem. Povuče se svako u sebe i otputuje u svoj deo neba. I probudi se s prvim cvrkutom ptica, jer posle takve noćne tišine, cvrkut je poput orkestra.
Tada, tamo možete da doživite nešto. A to je budjenje dana. To sad vi mislite da je jednostavno - razdani se. Nije! Nije kao u vašem gradu - kao u civilizaciji. Tamo je buđenje s negodovanjem jer morate da idete na posao. Ovde ne! Previše je tamo veštačkog svetla i ometajućih faktora, jer nastupanje dana može samo da se vidi iz mrklog mraka. Tako se ne rađa dan što sunce izadje. Ne! Kao što pratite zalaske, tako i teku izlasci. Godinama sam čekao noću tog soma kod Golupca i naučio sam da prepoznam kada je počinje dan, iako je još uvek zvanično noć. Što bi rekli: ko pritiska prekidač dana.
I da nije bilo Golupca i da nisam lovio somove, nikada ne bih saznao da i riba som zna kada počinje dan iako je u mutnim dubinama Dunava.
Vidite, da bi to doživeli, morate imati adekvatno društvo. Možete i sami, ali verujem da se ne bi zaputili u takve daleke i zabačene predele sami. Biti u nenaseljenom sam nije baš lagodno, naravno onima koji to nisu navikli. Većina nas nije. Pa, mada se ne bojim biti noću sam bilo gde, ipak je prijatnije u društvu.
Ne znam kako je u drugim mestima i predelima i kontinentima, ali ovo sve što pričam se dešava kada je toplo. Kada noćna temperatura ne pada ispod +25 stepeni, a nije ni preko +30, da bi bilo ugodno. Ne naručim ja takvo vreme, jednostavno, biram trenutke u životu.
Na plaži, možete ležati na pesku, na prostirci, ali nemojte sedeti, jer pogledm mora biti neometan i prirodno upućen u nebo. Posmatraćete zvezde i deo Mlečnog puta. Neko će vam već objašnjavati odredjene zvezde i skupine koje čine i horoskopsku tematiku. A ima i onih samostalaca, fiksnih zvezda. Ležeći na toplom pesku, goli ili obučeni, držeći se za ruke ili ne, zavisno od doba godine, možete videti svih sedam golim okom vidljivih planeta. Videćete i zvezde padalice, i satelite i interkontinentalne letove aviona. Naravno, noć mora biti vedra i bolje je kada je Mlad Mesec..
Pričaćete, saglasno o onome na čemu se zasniva vaša veza ili odnos. Videvši to nebo, shvatite koliko ste mali. I odjednom osetite strah pod takvom veličinom. Ustvari, strahopoštovanje. Ali, ne plašite se, neko već drži stubove neba. Neće pasti na vas! Vama ostaje samo da se opustite i prepustite toku misli.
Te misli će polako da usporavaju i jednog trena će prestati da teku, kao i slike pod zatvorenim očima. Imaćete tu jednu sliku pred sobom koja je produkt vaših misli, zaustavljena. Vašu sliku. Vaše pitanje. Meni se nikada nije javila ista slika. Ali ne bih sada o njoj. Mada je ona jedan veliki znak. Simbolično, pitanje.
Treba potom usmeriti pažnju na jednu planetu koja se nalazi uvek na istoku, jedno 15 stepeni od horizonta. Negde na mestu gde očekujete sunce ujutro da se pojavi.
U ovakvim predelima, gde je noć topla, Sunce se uglavnom pojavljuje na sličnom mestu svaki dan i u slično vreme..
Treba posmatrati Veneru. To vam naravno neko mora pokazati.
Videćete je i osetićete nekakvu toplotu dok je posmatrate. To većina kaže - "toplo mi je." Znam zašto je to tako, jer je čoveku neprijatno prilikom identifikacije sa situacijom. Tek kada je prihvati, on se smiri.
Znam, i meni je bilo prvih puta, dok moja pažnja nije otišla dalje, jer iznad ovoga znam da ima nešto veće. Tu je usmerena moja pažnja.
A Venera se ne pomera i već je negde oko 02:00 posle ponoći.
Posle ponoći nastupa promena, nije više bez vetra. Počinje vetar podstaknut stanjem u atmosferi na Zemlji. A domoroci kažu da to Mesec talasa i more i vazduh. Ako, neka bude kako oni kažu.
Ali taj vetar ne duva. On miluje. Zbog njega vam nije hladno. Obratite pažnju kako nežno prelazi preko vašeg lica. Poiput svilene marame. Dignite ruku i osetite ga. Spustite ruku ili ruke koje ste podigli i koncentrišite se. Gledajte Veneru. Gledajte u znak koji će vam Venera dati. Ne smete ga propustiti.
Na tren, Venera će smanjiti svoju svetlost. I malo ljudi može to da primeti ili da vidi jer nij ekoncentrisano.
A potom u mrkloj noći, pod Mesečinom ili ne, Venera će zatreperiti.
To je trenutak kada se cela priroda budi. Ceo mehanizam budjenja dana se pokreće.
Pre Venerinog treptaja sve je mirovalo.
Posle Venere, videćete i druge zvezde da trepere. Istovremeno čućete poj noćnih ptica. Dotle niste čuli pa skoro nijednu, mada ih ima koje se oglašavaju noću, ali nije na svim meridijanima isto.
U roku od 15 minuta, posle 03:00, počeće da rudi na Istoku. Uvek na istoku i uvek pošto Venera zatreperi. I pošto barem polovinu zvezda više i ne vidite.
Onog trena kada prvi sunčev zrak obasja vrh bilo koje planine ili uzvišenja u okolini, kao pod komandom nevidljivog dirigenta počne ptičiji hor i ne prestaje.
To se ptice raduju novom danu.
Noćik, zamenjuje, vetar danik, koji baš vidno mreška vodu.
A mi pomalo umorni, zagrljeni tonemo u san
I ljudi me pitaju:
Zašto putujem? - Da bih video ono što nisam video do sada!
Jer, po meni, čovek živi - Da doživi!

   I Z L A Z   

@ Lazar

---