Индијанска прича која ће вам отворити очи

Једног дана, старији индијски поглавица сједио је са својим унуком поред ватре. Ноћ је била тиха, а пламенови су тихо плесали у ритму вјетра. Унук је погледао свог дједа и упитао: “Дједе, зашто се понекад догађају лоше ствари добрим људима?”

Поглавица је дубоко уздахнуо, а затим почео причати причу. „У сваком човјеку, унучино, живе два вука. Један вук је зао – он представља љутњу, завист, похлепу, ароганцију, самосажаљење, кривицу, огорченост, инфериорност, лажи, лажни понос, супериорност и его. Други вук је добар – он представља радост, мир, љубав, наду, ведрину, понизност, љубазност, доброхотност, емпатију, великодушност, истину, суосјећање и вјеру.”

Унук је размишљао о дедовим речима, а затим упитао: “Који вук побеђује?”

Поглавица се насмешио и рекао: “Онај којег храниш.”

Ова прича нам даје драгоцјену лекцију. Када се догоди нешто лоше, често смо склони хранити злог вука. Осјећамо љутњу, огорченост, завист или страх. Та негативна енергија може нас искористити и учинити да заборавимо на све добро у нашем животу. Али, као што прича сугерира, имамо избор – можемо хранити доброг Вука.

Кад нас погоди несрећа, требали бисмо се присјетити ове индијске приче и усмјерити своју енергију на позитивне мисли и осјећаје. То не значи игнорисати тугу или бол, већ је важно препознати их и радити на њиховом превазилажењу кроз љубазност, емпатију и љубав према себи и другима.

Размислимо о томе што значи хранити доброг Вука у свакодневном животу. То може значити опраштање себи и другима, проналажење радости у малим стварима, тражење помоћи када нам је потребно и пружање подршке онима који пролазе кроз тешка времена. Када се суочимо са тешким ситуацијама, можемо да бирамо да ли ћемо се фокусирати на лекције које можемо научити и начине на које можемо расти.

Индијанска прича нас подсјећа да унутарњи мир и срећа не долазе увијек из вањских околности, већ из нашег одговора на њих. Сваки пут кад се догоди нешто лоше, имамо прилику хранити доброг Вука – да пронађемо светло у тами, наду у очи и љубав усред боли.

Ова мудрост нам може помоћи да се носимо с недаћама и да растемо из њих. Сјетимо се ријечи мудрог поглавице: “Онај којег храниш.” Нека нам то буде подсјетник да увијек бирамо пут љубави, наде и мира, чак и када се суочимо с највећим изазовима у животу.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---