Šetamo povremeno nas dvoje, pogledamo predstavu, film
Najelegantnija devojka koju znam
Koju godinu starija od mene, ali to se ne primećuje
Nikada nismo imali ništa
Ni pokušavali
Veže nas prijateljstvo, iza koga bi moglo da se skrije
Puno strasti i ljubavi, o kojoj ćutimo
Ali lako je poljubiti
A šta posle
Nije teško ni otići u krevet
A šta posle
Ne možeš samo da odeš, kao da nije bilo ništa
I zbog tog - šta posle
Samo šetamo
Volim da je slušam, prija mi
Pametno govori, a i pametno ćuti
Zna sa rečima, ali i sa tišinom
Nikada nismo banalni, jeftini
Veže nas iskreno poštovanje
Kada se nikada ne prelazi granica
Lako je biti džentlmen, kada je žena dama
A ona je sva takva
Suptilna, prefinjena, skladna
Nekad mi se čini da će nešto da mi kaže
Pa odustane
Sami smo oboje
Sve dalje od prolaznih avantura
Ali kao da nije sve prolazno
Čuvamo naše samoće
Ona njenu, ja svoju
I tako prolaze meseci, godine
Svašta se dešava, a suštinski ništa
Sve čekam da mi kaže da je našla nekoga
Možda čeka i ona da joj to kažem
Ali nikoga nema
Na trenutak mi deluje kao da je ne zanimam
A na trenutke osetim kako me gleda
Možda sam joj potreban
Možda smo potrebni jedno drugom
Ali svaka veza dvoje ozbiljnih ljudi
Vodi u nešto ozbiljno
A oboje na to nismo spremni
Čekamo bolju priliku
A nekad imamo samo jedno drugo
Ko zna šta se sve krije ispod površine
Jedne žene
I jednog muškarca
Koji bi možda mogli mnogo
Samo da ne čekaju bolje
Večito ostajući sami
Ne samo ove noći
Nego i stotine predhodnih
Kada smo nakon naših šetnji
Umesto mojoj, ili njenoj kući
Svako otišao svojoj
Da ne kvarimo
Kao da je muško - ženska potreba kvarenje nečega
Ali, šta ćeš
Takva su vremena
Ili nam je tako suđeno
Ubedjeni da je za ljubav potrebno više
A sa drugima nemamo ni približno toliko

   I Z L A Z   

@ Lazar

---