Уморни сте од тражења некога? Ова потрага, ова борба нас излуђује, због чега се на крају осећамо несигурно, лудо и празно. Желимо да спољашњи свет смири наше унутрашње страхове, али то се ретко дешава. Ризикујте - одустаните од те бескрајне потраге за љубављу. Излаз је у вама. Нисмо сломљени, ми смо цели. Све је у реду како јесте.

„Љубав слаби јаке и јача слабе; он будале чини мудрима, а мудраце будалама; распламсава страсти, гаси разум; једном речју, преокреће све наопачке“. – Маргуерите де Валоис

Сва ова потрага за љубављу нас на крају умори. Ова потрага, ова борба нас излуђује, због чега се на крају осећамо несигурно, лудо и празно.

Желимо да спољашњи свет смири наше унутрашње страхове, али то се ретко дешава.

Ако се то ипак догоди, остајемо сломљени, супротно од онога што смо желели.

Знате ону слатку идеју коју имамо о љубави – оној о којој говоре песме, филмови и друштво у целини?

То је лажно.

Када се држимо уверења да ће нам друга особа или искуство пружити прилику да се коначно осећамо комплетно, чека нас невоља.

То је оно што често радимо у животу - очекујемо да нешто спољашње учини да се осећамо комплетно.

Када верујемо да наша вредност долази споља, увек ћемо осећати да нам треба више љубави. Ово није нешто ново, већ само искрена информација. Колико год желимо да верујемо да то није истина – нико нам никада неће бити довољан да нас испуни, ако то сами не можемо.

Иронично је то што када нешто јуримо, та ствар обично још брже побегне од нас.

Не можемо много да контролишемо. Зашто би то покушавали да ураде са нечим дивљим као што је љубав?

Кроз будизам схватамо да се све стално мења. Учење каже да је ова промена ван наше контроле. У овом учењу лежи темељ за прихватање нечег заиста великог – принципа пролазности.

Ако можемо да прихватимо пролазност, онда нисмо толико изненађени када је наш спољашњи свет оно што јесте – неизвестан. Ако то прихватимо, налазимо нешто испод свега, нешто што је стварније и чвршће.

Уместо да мислимо да ће нас нешто спољашње употпунити, морамо да радимо саосећајан посао проналажења сопствене целовитости.

Окрећемо поглед ка себи и гледамо унутра.

Излаз из патње је у нама. Наћи ћемо своју слободу ако се окренемо свом срцу, а не срцима других.

Није ли то оно што сви желе - да се осећају добро у томе што су сада?

Јурњава за љубављу је застарела јер смо схватили да је већ имамо.

Више се не осећамо сломљено јер смо престали да верујемо да нам нешто недостаје.

Замислите да смо то радили цео живот?

Колико бисмо се осећали комплетно?

Прихватање себе је начин на који можемо дозволити да љубав стигне.

Неће се то догодити одмах. Потребно је време да научите како да волите себе.

Самољубље долази након што исцрпите све друге ресурсе. И свуда си их тражио.

Али ради се о томе, када постанемо нежнији према себи, други људи нас привлаче.

Када се осећамо комплетно, други људи више не осећају притисак. И онда, наравно, желе да буду близу нас. Смешно је што се онда више не замарамо тиме.

Више нам не требају други људи да бисмо се осећали вреднима.

Дакле, ризикујте - одустаните од ове бескрајне потраге за љубављу.

Излаз је у вама.

Пронађимо љубав у нашим срцима. Хајде да проучавамо себе без осуђивања.

Нисмо сломљени, ми смо цели. Не треба нам ништа даоне које очекујемо учинимо другачијима. А када све то разумемо, схватимо да је све је у реду како јесте.

Тада заиста можемо почети да познајемо љубав јер се љубав, из нашег срца, коначно појавила.


„Бојати се љубави значи бојати се живота, а они који је се боје већ су три пута мртви. Бертранд Русселл

   I Z L A Z   

@ Lazar

---