Једном се један мој драги пријатељ суочио са сличном ситуацијом. Срео је пријатељицу која је увек била помало стидљива у прихватању комплимената, посебно у погледу свог изгледа. Једног дана, на случајном окупљању, колега је приметио: „Данас изгледаш стварно добро!“ Моја пријатељица, затечена и неспретна, осетила је мешавину ласкања и неспретности.
Застала је на тренутак, а ум јој је јурио. Затим је, са дозом хумора у очима, одговорила: „Па, хвала! Одлучила сам да испробам ову нову ствар која се зове 'спавање'. Прилично је чудесно, требало би да пробате некад!"
Сви су се смејали, укључујући и колегиницу а и колегу који јој је дао комплимент. Одговор његове пријатељице био је безбрижан, али искрен, савршена мешавина прихватања комплимента без узимања превише озбиљног. Била је то суптилна уметност, признати љубазне речи док је разговор усмеравао ка пријатељском зезању.
Од тада, кад год јој је неко дао комплимент, проналазила је паметне, духовите начине да одговори, увек са дозом милости. Није се радило само о речима; радило се о топлини и аутентичности коју је уносила у сваку интеракцију. И то је оно што ју је заиста учинило да заблиста у очима других.
Лепо 🌼

   I Z L A Z   

@ Lazar

---