У идеалном свету, везе су све о сунчаним данима и љубави без напора, зар не? Па, свако ко је заиста био у вези зна да то није баш истина. Чак и најсрећнији парови имају своје тешке закрпе - она ​​времена када се држање заједно чини више као обавеза него као избор.

Дакле, шта чини везу вредном труда? Из моје перспективе, истиче се неколико ствари:

1. Прихватање: Знате да ваш партнер није савршен. Дођавола, нико није! Али ако можете да прихватите њихове мане као део пакета и још увек желите да будете са њима, то је јак знак да ваша веза има дубину.

2. Удобност: Ако можете да будете прави ја са својим партнером, без претварања или маски, то је злато. То значи да нисте само љубавници, већ и пријатељи.

3. Узајамност: Оба партнера треба да буду заједно у борби. Не може само једна особа да вуче везу напред. Ако обоје нисте вољни да радите кроз тешка времена, можда није вредно тога.

Са друге стране, када се односи обично одвијају својим током? Често је то када ови елементи почну да бледе или када једна особа престане да се ангажује. Ако напор да останете заједно делује једнострано, или изазови надмашују радост, тада многи парови кажу да се прекида. Свака веза има своју преломну тачку, и дубоко је лично када и зашто партнери одлуче да оду.

Укратко, за везу се вреди борити када сте и ви и ваш партнер спремни да се заједно ухватите у коштац са животним олујама. Када то јединство почне да се руши, можда је време за поновну процену.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---