Obraćam vam se podstaknuta idejom slikara Simona Segala. Znate, ja sam usamljenik ili usamljenica. Usamljenica sam jer volim biti sama. ​Kontaktiram sa uskim krugom ljudi samo iz jednog razloga - tako mi je ugodno.
Nema drugog razloga. I nema načina, niti razloga da postupim drugačije.
Iako većina ljudi pokušava da se prilagodi standardima i obrascima okruženja, ja odbijam da igram ove igre. Više volim da se držim dalje od gomile. Ne plašim se da će propusti nešto važno od života, jer sam van opšte buke i meteža i cirkusa civilizacije. Sve to je lažno. Buka se pravi da bi se ljudima odvratila pažnja. Stari štos. Izmišljaju ubistva, razvode, švaleraciju i ko zna šta već, da bi prikrili svoja nedela. Daju siću da bi prikrili sve što rade. Srećna sam što nemam ni najmanje veze sa tim svim iz svog okruženja, jer smatram taj cirkus, dosadnim i banalnim. Zato i nemam TV.
Odmah da razjasnimo što bi većina pitala. Znate, nije me briga za suprotni pol. Iako me intrigira. Pobuđuje pažnju. Poztivno sam naklonjena povremenim odnosima sa njima. Ali TO nije primarno. Nije život posvećivanje jednoj stvari. ČAk ni ljubav nije život, jer život živimo koji nam se nametne, u okviru kojeg mi pravimo izbore. Moj izbor je biti sama. A kada mi ko zatreba ili osetim potrebu, nisam sama.
A i kada kažete sa nipodaštavanjem: usamljenica, vi ustavri pričate o sebi, a i bavljenje sa mnom, je dokaz da se ne bavite sobom. To je razlog što ste iza mene i gledate me samo u leđa.
Uprkos značenju reči, kao usamljenica se uopšte ne osećam usamljeno, jer po pravilu sama biram, ne dozvoljavam da budem izabrana. Stoga se i okružujem sa minimalnim brojem ljudi jer mi je tako ugodnije.
Ogovaranje i prazni razgovori nisu po mom ukusu, a ni da budem nekome publika ili mikrofon. Samo dijalog. Dijalog sa smislom. Ali nemojte misliti kako ja tom distancom želim da vam kažem kako sam superiornija od vas. Ne smatram sebe superiornijom od dvas - već je to stvar principa i praktičnosti. Smatram se svesnom sebe, realna i trezvna. To tražim i od drugih. Ni manje niti više. Zato uvek razmišljam tri puta da li da uključim ovu ili onu osobu u svoje blisko okruženje. Ne puštam nikoga dovoljno duboko, a retki mogu prići samo blizu. Emocionalne petljavine u životu su krajnje nepotrebne. Mislim na klasične emocijalne zavrzlame. Sve to mi omogućava da razmišljanjem mogu sebe da postavim na realno mesto, a nikada na pijedastal. Ravnopravni su svi sa mnom. Zato i mogu realno da sagledam druge, i vidim sebe u odnosu na druge. Mogu reći da retko kada imam dilema. A najmanje dilema što sam sama- Čitam svakog jer se savršeno snalazim u analizi ljudi i životnih situacija.
Za raliku od ostalih koji su u šemama i nisu sami već opterećeni vezama i vezivanjima, zavisnostima, moja usamljenost ne proizvodi zavisnost ni od čega, dosadu i depresiju, već je povod za zdravo razmišljanje. Razmišljam o svemu, znači, o onome o čemu prosečan ne razmišlja.
Stoga, ne volim prazne razgovore i tračeve, i u tom smislu uvek pokušavam izbeći naporne i ljude opsednute banalnostima. Ovaj, po meni, izuzetno inteligentan pristup životu pomaže mi da bolje razumem sebe i druge, kao i motive njihovog ponašanja.
Usamljivanje doprinosi i pojačanju osetila, detektora naših stanja, namera, našeg života. A to te stavlja ispred proseka i iznad proseka. Svesna sam toga, ali mi nije da se javno hvalim. Ja jesam iznad proseka, ali time pomažem drugima, koliko i sebi. JEr nije život posvetiti se samo sebi ili žrtvovati se za druge. Nije to u suštini života. Mera odnosa mora postojati. PRava mera. Racionalnost a ne besmislica. JEr ja sve radim iz moći, a ne iz nemoći. A sve to ne bih posedovala da nemam svoju tišinu.
Lako komuniciram bilo s kim, ali to činim, kako rekoh, samo po svom izboru. Nemam ni najmanje poteškoća u uspostavljanju novih odnosa. Nemam potrebu za prirpremom da bih pričala o bilo čemu. Jer nije mi potrebna taktika. Moja moć kontrole sebe je dovoljna da u samom startu ima prednost u odnosu nad sagovornikom i da diktiram sve. Jer za razliku od drugih nemam klasičnu nameru, koja je evoluirala samoćom u instinkt preživljavanja koji je jaći i od intuicije. Neko bi rekao, kako lako mogu da manipulišem. Ne, taj instrument ne koristim.
Odnosi su mi retki ali su po pravilu, jaki i duboki, konkretni i sa smislom. Neću vas primiti ili prihvatiti tek tako. Nikada nemam potrebu da se družim po svaku cenu i komuniciram bilo s kim. Volim pre da živim svoj život sama, nego da budem okružena lažnim osmesima i skučenim umovima. Sa mnom je lako sve dok te ne upoznam bliže. ́diskretno i nežno ću držati distancu i odnositi se prema perspektivi razvoja odnosa sa dosta skepticizma. U startu uvek sumnjam. Sumnja je produkt surovosti života. Animalne prirode čoveka. Zato je ulaz u moje okruženje, hram i blizinu samo za izabrane i testirane, ljude koji ne prave buku. A takva mesta i biram, tuda se krećem ili odmaram, obitavam, gde je tišina i spokoj. Vreme ne bacam svinjama u blato, stoga svaki trenutak života mora biti dobro osmišljen, sa smislom, i spoznajom da je korisno iskorišćeno. Zato i komuniciram s malim brojem ljudi čije društvo volim i koji me ne gnjave i dave. Samo sa izabranima.
Ako si prijatelj sa mnom, to znači da mi je u tvom prisustvu lagodno i udobno. DA mi j elepo. Druženje bez drame i dramaturgije - odmereno i sa smislom. Opušteno. Problematične tipove izbegavam. Volim ljude sa kojima osećam bliskost - kao intelektualnu tako i emocionalnu. Što bi rekli: srodnost duša. Ali to ne znači da treba isto da mislimo. Pre bih rekla: da se dopunjavamo. Da kada se rastanemo budemo oboje zadovoljni jer smo jedno drugom nešto dali.
Čujem druge da kažu da sam pametna i odana, humana i puna razumevanja. Kažu da takvu nisu u životu sreli. I čude se što sam sama. Ja nikada nisam sama. Meni samo niko nije potreban da bih se osetila celovitom. Rođenjem sam dobila sve da mogu nadomestiti sama sve što mi nedostaje, ako mi nedostaje. A to može svako od vas. To sje samo stvar izbora. Oni što ne misle lepo, prebacuju mi i kažu da sam samo za izabrane. PA i jesam. Svi koji su sa mnom su s dužnom pažnjom izabrani. Hm, eto, ponavljam se, a to ukazuje da j evreme da završim.
Ne može svako biti moj prijatelj , niti se tako zvati.
Da, nije lako postati prijatelj sa mnom, ali kao nagradu za svoje napore dobićete u meni izuzetno vernog i pouzdanog prijatelja koji je spreman da vam poveri gotovo sve. Spremna da i vi meni piverite i da čuvam vaše kao svoje - gotovo sve.
Ne pokušavajte da me izneverite, inače možete zauvek da me izgubite. I u svakom slučaju, ne pokušavajte da me prevarite. Pokušajte da uvek budete iskreni i otvoreni, čak i ako ste učinili nešto pogrešno. Izuzetno cenim otvorenost. Arogancija i neiskrenost su osobine koje mi usamljenici najmanje tolerišemo kod drugih. Ako ste korektni, znajte da ste prošli sito i rešeto, i da ste u krugu izabranih.
Ali moram da ukažem da nisu svi usamljenici takvi kao ja. Nisu svi dovoljno jaki. Popuste. Skrenu. Zanesu se. Povode se. Želje ih odvuku. Nemir života. Život ima čudnih i nama neznanih puteva. Ima i usamljenika opterećenih i primoranih iz raznoraznih razloga da budu usamljeni. A ima i bolesnih i bolesnika. To je već neka druga priča, i stoga razlikujte to.
I na kraju, koliko ja imam diskreciono pravo da biram - birajte i vi koji niste usamljenici, ako znate da uočite razliku. Izaberite i vi mene, kao i ja vas što biram - ili me odbacite, kao što ću bez imalo skrupula i ja vas da odbacim.
Baš kao što i život čini, ne polažući nikome račune.
E zato volim što živim sama.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---