Имам неколико пријатеља који су заиста добри људи, али често чујем њихове приче и разговоре о томе како се осећају лоше јер нису у вези. „Зашто не могу да нађем дечка“, „Не могу да нађем дечка за нормалну везу“ само су нека од питања која сам од њих чула безброј пута и која, нажалост, и даље често чујем.

Разумем њихову жељу да нађу некога кога ће волети, али сам и сигуран да, бар мени, не треба нико да буде срећан сам. Искрено, не разумем зашто се моји пријатељи не осећају испуњено, када су сами, односно када нису у вези.

Да ли нас љубав према некоме чини срећнијима? Апсолутно да. Али да ли је уопште потребно бити срећан? Наравно да не.

Зашто?


Јер љубав није само романса. Моји блиски пријатељи и моја породица ме воле. У животу сам увек имао љубав. Као дете сам био срећан. Имам љубав, првенствено у себи јер волим себе и то ми је довољно.

Ја сам тај који бира да буде срећан. Срећа је рад који долази изнутра.

Не треба ми дечко да бих била срећна. Имам каријеру коју градим, занимљиве хобије и интересовања која ме испуњавају и чине срећном.

Да, љубав је важна, али не дозвољавам да ме то што тренутно нисам у вези са неким спречи да будем срећна. У вези сам са собом.

Могла бих све своје време да проведем у епској потрази за човеком свог живота коме бих дала сву своју љубав. Али уместо тога, могу да радим друге ствари. Не треба ми дечко да бих била испуњена и успешна у животу, јер то могу и сама.

Ако се деси, десиће се. Ако не, постоје други циљеви у мом животу.

Све док имам блиске и праве пријатеље, породицу и добар посао од којег могу добро да живим и све себи приуштим, задовољан сам својим животом и како га живим.


Статус везе на Фејсбуку ми није важан, као и многима. Фацебоок није прави живот. Знам то јер знам људе који су једно на друштвеним мрежама, а у стварном животу нешто сасвим друго. Мој статус везе не говори ништа о мени, и никада неће. Ја сам оно што јесам. Промена статуса везе на Фејсбуку изгледа као да се све променило, али у стварном животу – не мења ништа.

Љубав долази и одлази. Можда звучим мало цинично, али је истина. Био сам заљубљен и волео сам. Неколико пута у животу у мојих кратких 30 година. Гледао сам како та љубав нестаје и губи се, као да никад није ни постојала.

Тада сам научио да не треба да нађем некога кога бих волео да бих био срећан. Био сам срећан пре и после тих веза. Могуће је да ћу пронаћи праву љубав, која ће трајати до краја живота, али не бринем превише о томе, јер знам да ће све доћи, у моје време и када будем потпуно спреман за то .

Посвећена сам свом послу и вредно радим. Зашто бих онда трошио непотребну енергију на проналажење љубави? Свака права и успешна веза захтева труд, енергију, време и много посвећености. И тако, нека ме љубав пронађе. И када ме пронађе, ја ћу се посветити томе.

Који сајт за упознавање треба да користим? Где изаћи? Како се облачити? Да ли да се понашам овако, или можда тако? Зашто се поново не јави иако је први сусрет био занимљив?


Ово су питања која сам себи постављао врло често, док нисам схватио колико ми то заправо носи стрес и да ме од ових питања само боли глава. Посебно питање "Како пронаћи љубав", које ми је често падало на памет и значајно утицало на моје расположење. Срећнији сам без тог непотребног стреса.

Често сам чуо, посебно од својих пријатеља, можда милион пута, да треба да пронађем љубав да бих био срећан. Као што сам горе написао, био сам заљубљен и волео сам. Прошла сам и кроз тешке раскиде и само ја знам како сам се тада осећала.

Љубав као љубав сама по себи није довољна. Бар не мени. Али знам многе који су потпуно зависни од тога да буду са неким, у вези, да би били срећни, мада мислим да ситуација није баш таква јер могу да видим многе ствари. Много више него што други показују.

Треба ми више од љубави. Могао бих да будем у најбољој вези на свету, али ако немам слободу да радим и радим шта хоћу, да следим своју страст, нећу бити испуњен.

Можда сам мало чудан, али сам срећан. Могу да будем срећна са партнером, али док сам сама, нисам ништа мање срећна. Створио сам себи добар живот и за то не треба да будем са неким.


Можда желим некога коме могу да дам сву своју љубав, које имам много у себи, али тај неко ми не треба.

Немојте ме погрешно схватити и мислити да немам срца. Напротив. Желим љубав, али то није нешто што ми треба. Волим себе и знам да ме други воле.

Романтична љубав је лепа када је имаш, али ја ћу сигурно преживети без ње, ако се не деси.

Чак и ако останем "соло" до краја живота, и даље ћу бити јака, независна и срећна жена.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---