Људи нису дизајнирани да буду срећни. Створени смо да преживљавамо и да се размножавамо, то је то. Срећа је нешто што се ствара изван наших исконских инстинкта.

Срећа долази у таласима. Немогуће је бити срећан све време. То се дешава између преживљавања и живота.

Многи јуре за срећом, са „стварима, људима или местима“. Само да бисте сазнали да је све то привремено пре него што пожелите још један ауто, или новији. Већа кућа, или бела ограда. Или „нови“ партнер, они то више не „раде“ уместо вас.

Све је то илузија.

Трагање за срећом одвешће вас управо до онога од чега покушавате да побегнете, беде.

Прихватите беду, али прихватите срећу када се она појави.

Не можете поставити ограничења на нешто што није опипљиво.

То је стање ума, а не осећај.

И пре или касније, шта год мислите да вас чини срећним, временом ће завршити супротно.

Исправка? Креирајте живот са што мање хаоса и драме. Радите на доношењу најбољих избора и одлука и водите рачуна о лошим да се не понављају.

Али ми смо људи. Нико не излази без ожиљака.

Немојте се плашити да их покажете, заслужили сте их.

Срећа није ништа друго до илузија за којом смо били условљени да јуримо обманутим умом.

Како постављате ограничења на то?

   I Z L A Z   

@ Lazar

---