Sve se nekako promenilo, a opet ne smeta ti. Čak ti i godi. Došla si u godine kada te jako malo stvari nervira, a isto tako, i jako malo stvari te zanima. Ne haješ za ulogu u tom pozorištu. Nije to neinteresovanje. Jednostavno, nisi više deo te predstave. Ne zanima te da li te vole, mrze, ogovaraju ili hvale. Baš te briga šta pričaju za tobom. Jednostavno ne mariš ko će i šta reći. Ne mešaš se nikome u život. Niko se tebi ne meša. Svi su u pravu, sve je u redu i sve će biti dobro. Problemi su daleko iza tebe. Pa i oni koji ih stvaraju. Ni od koga ništa ne očekuješ. Sve može, a opet, ništa ne mora. Nemaš više šta da izgubiš, a i ne očekuješ da nešto dobiješ. Imaš sebe. To je važno. Da, niko ništa ne mora, a ne moraš ni ti. Bogami namorala si se. I sada je dosta. Važan ti je mir. Ne prilaze ti kao ranije. Čemu? Sebi si jako dobro društvo. Ne vapiš ni za čim. Ti više nemaš problema. Važno ti je zdravlje. Važna ti je po koja topla reč od onih retkih ljudi koje možeš nazvati svojim prijateljima. Jednom nedeljno popijete kafu, prošetate. Godine? Kakve godine? Nevažne su. Šta više? Ništa više. Dovoljno ti je to što imaš...
DA! TO SU TE GODINE!

   I Z L A Z   

@ Lazar

---