"Zasto koristis tako puno vremena na nju?"
I Bog odgovara: "Jesi li ti video sve specifikacije, što sam joj dao da je formiram? Znaš li ti da ona mora znati prati, ali ne sme da bude od plastike, imati više od 200 pokretnih zglobova, a svi moraju imati mogućnost za promenu, i usput da svaka dijeta funkcioniše, i još da ima krilo za najmanje četvoro dece... ali u isto vreme da ima poljubac, da može izlečiti od jednog povredjenog kolena do slomljenog srca, i sve će ovo da radi sa samo dve ruke."
Andjeo se zacudio svim tim veštinama: "Sa samo dve ruke... Nemoguće! I ovo ti je samo standardni model? To je puno posla za jedan dan... sačekaj sutra pa je dovrši."
"Ne zelim to, - protestovao je Bog. - Tako sam blizu da završim ovo biće, sto je meni srcu drago.
I reče još: "A znaš li ti, kad se razboli, sama se izbori da ozdravi, i može da radi 18 sati dnevno."
Andjeo se priblizio i dotaknuo zenu: "Bože, kako si je napravio tako meku?"
"Jeste, mekana je", kaze Bog, ali napravio sam je da ima i snagu. Nećeš verovati šta sve može da uradi i da izdrži."
"Može li misliti?" pita Andjeo.
Bog odgovara: "Nije samo da može misliti, ali može da saradjuje i da pravi dogovore."
Andjeo nešto vidi, što mu je privuklo pažnju, i dotakne ženino lice: "Boze, izgleda da ovaj model ima jednu propust. Jesam ti rekao da puno stvari stavljas na nju."
"Nije to nikakav propust... to je jedna suza". ispravi ga Bog.
"Zašta je to?", upita Andjeo.
I Bog kaže: "Suza je njezin način da se izrazi, njena tuga, njena ljubav, njena samoća, njen bol i njen ponos."
Ovo je ostavilo jak utisak na Andjela; "Ti si genije, Bože. Na sve si mislio. Žena je sjajno biće!!"
I kaže On: "To je istina! Žena ima snagu, što joj se čovek divi. One podnose teškoću, da nose tugu, ali znaju za sreću, ljubav i svoje mišljenje. One se seju, kad žele da vrisnu. Žene pevaju, kada žele da plaču. Plaču kad su srećne i smeškaju se kad su nervozne. Bore se za ono u šta veruju. One su protiv nepravde. Ne uzimaju "ne" za odgovor, ako ima drugi i bolji način za rešenje. Sve od sebe daju za svoju porodicu. One prate jednu prijateljicu doktoru, zato što se boji doktora. I žena voli bez granice. One plaču kad im deca nešto novo u životu dožive, i raduju se dobroti svojih prijatelja. One se raduju kada čuju za neko rodjenje ili venčanje. Srce njihovo se slomi kad čuju za smrt neke drage osobe. One tuguju za izgubljenim voljenim osobama, ali jake su i kada nema više ništa za šta da se bore. Žene znaju da jedan poljubac i zagrljaj može da zaleči jedno slomljeno srce.
Ali, nalazi se jedna greška kod žene, koju ne mogu nikako da ispravim:
STALNO ZABORAVLJA KOLIKO VREDI.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---