Престаните да трошите енергију и емоције на особу која вас не цени. Иди даље и престани да се повређујеш због љубави која се никада неће остварити.

Имајте довољно самопоштовања да се ослободите те емоционалне замке. Будите храбри и реците: "Одлазим, јер волим себе." Знамо да је ово тешко. Свесни смо да мозак нема пречицу да заустави патњу или сигуран излаз из емоционалног лавиринта. Мозак је тврдоглав, везан за емоционална сећања која дубоко утичу на наш идентитет. Волети некога ко не узвраћа исто је као да покушавате да упалите светло шибицом која нема пламен.

Али често се питамо зашто то радимо, зашто се надамо љубави према некоме ко нас не воли. Ми истрајавамо и правимо искривљене мисли попут: „Ако му/јој кажем, можда ће он/она...” или „Ако ово променим, можда ће се десити...” као да ће се тиме нешто постићи. Али љубав није попут аутомата. Не можете убацити новчић, притиснути дугме и добити оно што желите.

Понекад је једина исправна ствар да прекинете своје лажне наде и престанете да покушавате да будете у близини некога ко није на истом путу као ви. Постоје корисне психолошке стратегије које могу помоћи у превазилажењу ове ситуације. Прво и најважније, морате волети себе изнад свега. Не жртвујте своје самопоштовање и достојанство за некога ко вас не цени.

Ако те повреди, то значи да те не воли, и то треба да прихватиш. Нада може бити погубна, посебно у ситуацијама када је очигледно да нешто неће успети. Тражити љубав од некога ко те не воли је болно, али је још болније престати да волиш себе због некога ко то не заслужује. Будите храбри, мудри и увек запамтите да заслужујете љубав коју дајете.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---