Веома је важно изаћи сам, седети под дрветом — не са књигом, не са пратиоцем, већ сам — и посматрати разилажење облака, опадање листа, и ишчекивати да ли ћеш нешто чути или шум потока и пљускање воде, песму рибара, гледати лет птице, слушати лепет њених крила, и сопствене мисли да пратите док се јуре кроз простор вашег ума. Ако сте у могућности да будете сами и посматрате ове ствари, тада ћете открити изузетна богатства која ниједна влада не може опорезовати, ниједна људска агенција не може корумпирати и која се никада не могу уништити. Нико ти неће сметати. Па можеш као и ја пратити своје љубавне мисли, како се крећеш, шта радиш, када се удвараш и казујеш шта осећаш. Тада видиш себе слободну у намери и жељама док се спремаш да ми говориш, док ти косу намештам, и грлећи те с дрхтавим уснама љубим. Ћутећи те гледам и сваки ока покрет ти пратим. Тако тражим себе у твом погледу, не бих ли се видео. Али видим и тебе куда те наум води. А видим тада и себе колико смем и шта ћу ти сутра рећи у својој одважности. Померам те речима како ми годи и пратим како је теби, јер тада почињем да ти причам. Јако је важно да слушам себе шта ће се изрећи изнутра. И веома је важно да све то тако чиним, на овом састанку са тишином, јер ћу сутра све то да ти с осмехом поновим и сигурним гласом кажем, оно што ћеш и ти рећи - ја те стварно волим!
1981.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---