У то време сам летео из Њујорка за Индију и авион је био прилично пун.
Поред мене је седела старија Индијка. Док сам се сместио у своје седиште, пар је дошао до наших места (ред од три) и рекао старијој жени да седи на њиховом месту. Могао сам да приметим да је Индијанки, која је путовала сама, било тешко да одговори на енглеском. Зато сам проверио њену карту за укрцавање и замолио пар да сачека тренутак док сам позвао дежурну стјуардесу.

Супруга је почела да буде груба и да говори ствари попут: „Ми смо Американци, тако да нам треба дати приоритет“, и „ Странци увек резервишу карте у последњем тренутку и пошто не говоре енглески, дешава се сав овај хаос“.

Устао сам и понудио жени која је протестовала да седне, а она је рекла да жели „своје место“ на којем је старија жена седела.

Срећом, убрзо је дошла стјуардеса, онда сам јој објаснио ситуацију и видела је да се пар још увек разбија.

Замолио ме је да узмем наше торбе и испратим старе Индијанке.

Док смо се удаљавали, жена је још увек зговарала о томе како смо им довели до непријатности.

Искрено, нисам много размишљао о томе јер за мене седење на другом месту није била велика ствар.

Почели смо да ходамо. Прешли смо два дела економског седења и завршили у пословној класи!

Рекао сам стјуардеси да је у реду да се вратим на своје првобитно место у економској класи и она је рекла: „Можете да идете у пратњи ове даме. Сигуран сам да не жели да буде овде сама.”

Морао сам да се вратим на своје седиште да узмем наочаре за читање које сам оставио у џепу седишта.

И оно што сам видео, жена се свађала са стјуардесом јер смо ми већ били у економској класи, њих је требало пребацити у бизнис класу. Очигледно је видела шта се догодило.

Надам се да ће њихов лет остати пријатан.

Док се авион спремао да слети, старица која је седела преко пута мене (наравно у пословној класи) ме ухватила за руку и рекла 'хвала' и то је био најважнији тренутак на путу.

Мир.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---