„Један од мојих професора филозофије је једном дивље предавао о љубави, вичући: 'Када си заљубљен у некога, та особа је светионик твог универзума.' (Нашврљао сам га у Науку и Поезију у оловци-светионику вашег универзума - као да ћу икада заборавити ту фразу.) Био је дивна карикатура свог положаја.

Могао бих се заклети да је буквално чупао косу док је урлао на нас. Он је наставио: „Ништа не значи толико без те особе.

Један од мушкараца у разреду је поновио, неповерљиво, напола смејући се: 'Значи, кажеш да не можеш да уживаш на одмору без некога ако си стварно заљубљен у њега?' „Наравно да не“, одговорио је професор.

„Не у потпуности. Препознајете лепоту, али лепота значи мање ако је не сведоче са вама. Лепота је мање. Видите нешто узвишено и ваша прва помисао је да они треба да буду ту са вама.

Није добро без њих. Они осветљавају. Они све чине више."

   I Z L A Z   

@ Lazar

---