Када бих ову годину морао да опишем једном речју, то би било преживети.
Искрено, осећао сам се као један изазов за другим, као да свет тестира колико могу да поднесем. Открио сам да се ломим на начине на које никада нисам ни мислио да хоћу – отпуштајући планове којих сам се тако чврсто држао, борећи се са сумњама које нисам могао да ућуткам, и носећи одговорности које су ми се чиниле много теже него што би требало да буду. Било је ноћи када сам се осећао као да би ме моје сопствене мисли могле прогутати целог.
И некако сам још увек овде. И ако сам нешто научио, то је да опстанак не значи увек да се све схвати. Понекад је једноставно пронаћи храброст да се пробудиш и покушаш поново, чак и када се чини да се ништа не мења.
Можда је то оно што је најважније — тиха снага да наставите даље када вам живот не олакшава. Ако ништа друго, сада знам да сам чвршћи него што сам мислио, и да је то нешто за шта се вреди држати.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---