Давно, када сам био у својим несигурним двадесетим, упознао сам паметну, независну, креативну и моћну жену у средњим седамдесетим, која ми је понудила врхунски комад животне мудрости.

Она је рекла: „Сви своје двадесете и тридесете проводимо покушавајући да будемо савршени, јер смо толико забринути шта ће људи мислити о нама. Онда уђемо у четрдесете и педесете, и коначно почињемо да будемо слободни, јер Одлучујемо да нас није брига шта неко мисли о нама, али нећете бити потпуно слободни све док не достигнете шездесете и седамдесете, када коначно схватите ову ослобађајућу истину – нико није био. У сваком случају, икада размишљам о теби." Они нису. Нису били. Никада нису били.

Људи углавном размишљају само о себи. Људи немају времена да брину о томе шта радите, или колико добро то радите, јер су сви ухваћени у своје драме. Пажња људи може на тренутак бити привучена вама (ако успете или не успете спектакуларно и јавно, на пример), али ће та пажња убрзо нестати. Зато не размишљајте о одобравању других, само водите рачуна о себи и својој породици, увек запамтите да су ваши родитељи једини ваши прави добронамерници.

🌟 Хвала вам што сте прочитали чланак.✨

   I Z L A Z   

@ Lazar

---