Kada se dve polovine nečega sretnu, zvano energetska celina, iako su "ponovo" zajedno, inicira se snažan osećaj čežnje jedne za drugom. Mada se fizički susret dogodio i sam čin ujedninjenja nastupio istog momenta, ipak čin povezivanja nije nastupio.
Problem je što se kroz to intenzivno ujedinjenje, automatski stvara jači osećaj Sebe u svakoj polovini, što znači da sagledavaju sebe na potpuno drugačiji način. A to je i "virus" koji će taj spoj demistifikovati. Drugi problem. Susret i stapanje sa drugom polovinom sebe-samog vodi ka buđenju, pri čemu se otvaraju duboki osećaji i spoznaje na nivou duše. Za takav čin obe polovine moraju biti spremne.
To nije klasičan ljubavni susret, jer ovde egtistira jedna duša, i moguće su zamke. Svaki odnos mi pojmimo kao susret dva identiteta, dve duše. Iako spojeni u jedno, logika prosečnog čoveka ne može artikulisati, prihvatiti, to novo jedinstvo. Ekstrem samog čina dovodi do toga da lako mogu "izgubiti sebe jedna u drugoj", jer susret srodnih duša tvori vezu u kojoj imamo susret "sami sa sobom". Zato svaka polovina mora biti svesna i oprezna da ne bi izgubila i utopila sebe u drugom, jer kada se dogodi da jedna duša izgubi sebe - oba su izgubljena.
Zato neke veze koje u kojima se partneri identifikuju, osećaju i prepoznaju kao jedno, prosečnim ljudima deluje neshvatljivo kako je uopšte moguće da nisu više zajedno. Nisu zajedno jer susreti i opstanak srodnih duša podrazumevaju egzistenciju na višem duhovnom nivou.
Čovek, nažalost, sve banalizuje, pa i ljubav svodi na nivo ljubakanja. Zato ovakav odnos postaje izvor frustracija i patnje, jer se nije realizovala bezuslovna ljubav. A kada spominjem duhovni nivo, u ovom trenutku, zadržaću se samo na zemlji jer je to ključ kojim se otvaraju kapije ove rajske težnje - ono što trebaju srodne duše posedovati ili naučiti je kako se dolazi do vlastitog ispunjenja kroz jedinstvo s drugom polovinom duše. Na višem nivou, ne sme egzistirati pojam "vlastitog", tj. moje i tvoje.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---