Znate, kažu da ona nikada nije delovala fino. Nikada baš po svačijem ukusu. O ko je kome po ukusu? Pa trpimo se. Većinom. Meni je ona bila fina, filigrantska, osećajna a istovremeno vulkan u čijem okrilju se dezuntegrišeš. Princip: sve ili ništa. Da, znala je da me razbije u paramparčad i uglavnom sam u njenim rukama bio igračka, bio sam ništa. Eto, poput umetnosti, koja se nekome dopadne a nekome ne - ona je najviše ličila na umetnost. A umetnost nije tu da bi delovala fino, već da bi budila osećanja - zato kada ona stane ispred tebe - u tebi se probudi sve. Da, ona je i bila oličenje umetnosti. Oličenje želje. Ona, koja ti da život da bi potom umro. Umirao sam svaki put.
Ali čekajte, uvrediću je. Ispravka. Ona je bila ne umetnik - nego, ona je bila umetnost. Bila je umetnost rastrzana u svim svojim porocima i željama. Baš kao i naš život. Zato kada doživite tako nešto, shvatite sada da je neponovljivo. I to vam daje mir. Umetnost okončava stvari jer definiše. Umetnost ne priznaje tugu. Umetnost je s prolećem, i u lepim sećanjima. Umetnost je lepa jer umetnost je izraz stvaranja, a stvaranje i Postanak imaju ishodište u Svemiru, i Bogu. (Daj, ne psuj, čuje se i ono što misliš!)
Ako bih i rekao da je bila božanstvo, to baš i nije razumljivo i teško je probuditi bilo kakvu emociju. Zato, još jednom:
Ona je bila život.
Ona je bila život koga više nema,
Kao i sve, poput života koji prođe... ona je bila život koji je prošao.
Istovremeno, večna:
bila je i ostala
umetnost.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---