Сео сам да покушам да напишем какав је осећај изгубити некога кога волим. Али док сам зурио у страницу, остала је празна.

Како речима описати тежину тишине која никад не престаје?

Како опишете бол што вам неко толико недостаје да чак и ваша сећања буду крхка, попут шапата на ветру?

Истина је да нема речи за врсту губитка који мења оно што сте.

То је језик суза, дијалог боли и разумевања које деле само они који су ишли овим путем.

Туга није само туга – то је празнина која је остала иза, питања без одговора, прекретнице које никада неће видети.

Носи њихово одсуство у свему што радите, док желите – само на тренутак – да их уместо тога носите.

Тако је страница остала празна.

Јер понекад, једини начин да се изрази овако дубок губитак... јесте да га осетите.

И можда је то у реду.

Јер љубав је и у њеном одсуству већа од речи. А туга, колико год да је тешка, доказ је колико су били важни.

~ Алфа клан ☁🪽

   I Z L A Z   

@ Lazar

---