Ti misliš ako ti pokažem sliku mora, ili kažem "more" da su to samo lađe ili daleka putovanja, ili tvoje letovanje, možda sećanje na neku avanturicu, držanje za ruke, sunčanje, mazanje i ispijanje apreitiva? Makijato na Kolovarima ili Zalazak u Budvi. Suncobrani, Brački kanal, Istarsko vino, Hvarsko sunce ili pesak plaže Bojana? A, ne! Kada ti pokažem sliku mora, ja mislim na sve ono što je u meni iznutra sakriveno od dodira. Moj život. Istovremeno, more je Postojanje. Moja egzistencija. Poistovećivanje s njegovom snagom. Jer morsko prostranstvo je dovoljno veliko da stanu svi životi. More je kad čovek u sebi nađe mudrost kako se budan sanja i kad su dani nikakavi: bezvezni, monotoni, neispunjeni, slani i sivi. Morska mudrost je u tome kako se sa svim tim živi ili preživljava i u najgorim situacijama, a ne samo kada sunce sija. Da, more je i mrak. Nesvesnost života.
Nema osećaja sigurnosti i ispunjenosti nigde, pa ni u moru. Jer čovek je ljust aoraha bačena u more. Nesigurnost vlada postojanjem, draga moja. Zato i kažem:
Ne, more nisu samo lađe i samo daleka putovanja. More, to je nešto više od života. To je ono kada najdublje i najozbiljnije razmišljaš o sebi i životu. To je ono iznad života, kada u svojoj navećoj nutrini pomisliš na reč "život". To je sve ono što nas okružuje, sve ono u čemu se sastojimo. More, to smo svi mi.
More, to je sve ono naše o čemu uopšte možemo da pomislimo.
Sve ono što je bilo i što će biti. 🙂 I što jeste! More je simbol svega životno važnog.
A u ljusci od oraha, najvažnije je da imaš za šta da se zakačiš, nasloniš, osloniš, zagrliš ili da staviš ruku... jer u toj ljusci si sama.
Puno ljlkuski je u tom moru.
I ja sam u jednoj od njih

   I Z L A Z   

@ Lazar

---