Ne znam! Evo godinu dana j eprošlo. Valjda si mi opet počeo nedostajati? Ne znam. Sanjam te. Mislim o tebi. Mislim o nama. Koje je to ludilo bilo? Valjda sam opet čula neku našu staru pesmu? Valjda su te uspomene vratile nazad? Nešto te oživelo u mom sećanju. A toliko vremena sam te zaboravljala i pamtila. Puštala te i vraćala ti se. Počinjali ispočetka, vraćajući se na staro, danima učila da te zaboravim a noćima budila uspomene. Mrzela te i ludovala što te nema.
Toliko puta prihvatila da nam nije bilo suđeno, a opet, za jedan više put, pustila da ti se opet nadam, iako sam znala da je neizvodljivo. I tako sve dok nisi u neki drugi svet otišao...Valjda znam šta to radim kada se pitam, ili je to tako normalno, i treba da se ćuti, sada kada te više nema?
Previše pitanja ovog jutra. I svi bez odgovora. I svi u jednom danu, nekakvom sumornom i pomalo besmislenom danu sećanja kada u tvom sećanju oživi - neko koga više nema?
I čudno, uvek mi s mojim ♏ dolaziš. A volela sam ♎ da je bilo obrnuto. Da me se sećaš kao što se ja sećam tebe, svaki dan.
A šta da ti kažem? Ne vraćaj se. Iako je bilo: sve za sve! A to je jednom u životu. I bolje je neka ostane u proživljenom da greje sećanja. Ne bih mogla ponovo da prođem taj gubitak. Ne vraćaj se.❤
Eto sada znate - da ga više nema.
2007.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---