Mislim da je previše pritiska koji ljudi vrše na reč ljubav.
Kao da bi trebalo sve rešiti. Kao da je to lek za sve probleme i da samo izgovaranjem "volim te" sve magično postaje u redu.
Ali zašto onda mnogi od nas traže nekog drugog da razgovaraju kada nešto krene po zlu? Zašto tražimo nekoga ko je možda spremniji da sasluša kroz šta prolazimo i da nam da savet? Zašto želimo nekoga ko razume kroz šta prolazimo, a ne samo nekoga ko nam kaže da nas voli?
Tako je teško biti jedna osoba, a sada zamislite kako je imati suočavanje sa svim emocijama dvoje.
I možda su zato ljudi uvek toliko nesigurni u ljubav. Zašto stvari tako često idu nizbrdo kada je svađa. Zašto beže od bilo kakvog sukoba. I zašto tražimo društvo starih prijatelja koji nas poznaju već neko vreme da sedimo i razgovaramo.
Teško je otvoriti se nekome, a još teže kada se radi o nečemu što te plaši. I znam da te ljubav plaši. Plaši vas gubitak nekoga do koga vam je stalo.
Zbog toga je ponekad dovoljno samo razumevanje nečijih emocija, njihovih strahova, onoga kroz šta prolazi u životu.
Prijatelji koji dele tišinu i poglede, ponekad su čak i više cenjeni od onih koji dele ljubavne note.
Jer ponekad je razumevanje bolje od ljubavi.
🐉

   I Z L A Z   

@ Lazar

---