"Jednom davno, postojalo je neko ostrvo gde su živela sva osećanja:
Sreća, Tuga, Znanje, i mnoga druga uključujući i Ljubav. Jedan dan
objavljeno je da će ostrvo na kome žive osećanja biti potopljeno, tako da su se oni ukrcali na čamce i otišli. Ljubav je bila jedina koja je ostala. Željela da istraje sve do poslednjeg trenutka.

Kada je ostrvo bilo skoro potopljeno Ljubav odluči da zatraži pomoć.
Bogatstvo je prolazilo pored ljubavi u velikom čamcu. Ljubav je rekla:
"Bogatsvo možeš li me povesti sa sobom?" . Bogatsvo je odgovorilo "Ne,
ne mogu. Ima mnogo zlata i srebra na mom čamcu. Za tebe ovde nema
mesta."

Ljubav je odlučila da upita Sujetu koja je takođe prolazila u prekrasnom čamcu. "Sujeto, molim te pomozi mi.", a Sujeta joj je odgovorila "Ne mogu da ti pomognem ljubavi, sva si mokra i uprljaćeš moj prelepi čamac".

I Tuga je bila u blizini kada je Ljubav zatražila pomoć "Tugo, povezi me sa sobom", "O Ljubavi, ja sam sada tako tužna da mi je potrebno da budem sama."

I Sreća je prošla pored Ljubavi, ali je bila toliko srećna da nije ni
čula kada je Ljubav dozivala u pomoć.

Odjednom začuo se glas "Dođi ljubavi, ja ću te povesti sa sobom", to je bila neka starica. Ljubav se osećala tako blagosloveno kada se ukrcala na čamac da je i zaboravila da pita staricu za njeno ime. Kada su stigli na kopno starica ode svojim putem.

Kako se Ljubav osetila da duguje toj starici upitala je Znanje, takođe staricu "Ko je to bio što mi je pomogao?"

"To je bilo Vreme," odgovori joj Znanje.

"Vreme?", ponovi Ljubav. "Ali zašto mi je Vreme pomoglo?"

Na licu Znanja pojavi se duboki mudri osmeh i odgovori "Zato što je samo Vreme sposobno da razume koliko je Ljubav veličanstvena."

   I Z L A Z   

@ Lazar

---