"Nije ovo bila neka jedinstvena ili posebna priča između nas dvoje... zalutali...u nedefinisano i nebitno.... tumarajući u potrazi za nrkim našim mirom... tišinom... ali i nekim tihim nadanjima... slučajno smo se sapleli jedno o drugo... mada opet... možda i nije bilo slučajno... kažu ljudi da ništa nije slučajno, jer, čudni su putevi sudbine... ne znam... kako to sudbina zna šta treba meni i šta treba ili ne treba tebi... i da li to neko rukovodi njome upućujući je na nas... a mi, ukrali smo jedno drugom ono malo što je u nama ostalo... a, pitam se kako bi izgledala ta naša priča kada bismo uspeli pokloniti jedno drugom sve ono što nismo mogli...opet ne znam... ćutiš ti... ćutim ja ... misleći kako nam je dobro i to malo što je ostalo ... ili u strahu se bojimo da i to malo ne izgubimo... bože kako je malo čoveku potrebno da bi bio srećan..."

   I Z L A Z   

@ Lazar

---