Eto tako sebe svako jutro preslišavam.
A vi? Kako vi?
... Eeee, neće mene neko prevariti dva puta. Ne, ne.... Nema šanse. 😃 Moram nekako početi. Eto, malo zbilje, malo šale, ali istina je da onaj "koga ujede zmija, i od guštera zazire". Ne pišem zbog žalbe ili nekog žala, već jutros gledam repertoar pozorišta pa naleteh na smešan tekst. I meni za inspiraciju treba malo. Natalne predispozicije koje gajim su uvek sa mnom 😃 Znači, samo pozitivno. Pa i kada je brak u pitanju. Vage vole brak i svog bračnog partnera. Ne razlikujem se ja puno od većine.
Rekoh jednom, pa i sada ponavaljm da oni koji su bili brakom vezani i sada više nisu u njemu su deo ogromne armije samaca u Srbiji. Teško ko se odlučuje ponovo da zaplovi tim vodama iz raznih, i njemu svojstvenih, razloga i jednog velikog.
Zašto je to tako?
Ne bih nikoga da branim, pa ni sebe, iako pišem ovaj tekst, ali mislim da postoji samo jedan veliki razlog.
Nepoverenje. (Da li se iza pojavnosti krije neko zlo?)
Da, muškarac će to nepoverenje pokriti novom lepšavom i nasmejanom suknjom, a žene će možda pasti na reči nekog pokrivanja njihovih rana ili slabosti.
Jer, "mesija ili izbavitelj je stigao..."
Tako u proseku nekako bude, ali mislim da kod većine nikako neće proči ukoliko nov partner ne pokaže da stvarno voli. I to ne samo obilna i ozbiljna ljubav, nego više nego ijedan partner pre njega. Jer svi imamo zabeleno u našoj duši kako smo se osećali s nekim koji nam je pružio najviše. To duša ne zaboravlja i ništa ispod toga je ne može zadovoljiti. Dakle zapamtite i treba da se sećate kako ste se osećali. Jako je važno jer to jer vaše iskustvo koje treba da diktira šta vam je činiti u budućnosti.
I sve sam vam rekao. A ostatsak teksta vam je prilog razrade teksta za pozorište ako odlučim da ga pišem 😎.
Dakle, ako niste spremni da se posvetite svom novom partneru u potpunosti i ako on uzvraća istim ili neprimerenim, onda ti koje susrećete su avanturisti ili vetropiri - i nema ništa od zagrljaja. Džaba vam to. Zaboravite ga.
Čitam "Velike misli Malih ljubavnica" kako ona očekuje da joj čitaju misli, pa da joj ispunjavaju želje, da joj ugađaju da je vredna vode na dlanu, očekuje samo da joj bude lepo.
A ti sestro šta pružaš?
To moraš tačno znati i precirzirati u svojoj glavi. I onda više nema iznenađenja, prevare i razočarenja. Varaš i zavodiš samu sebe. Ili samog sebe ako si muškarac.
Spoj, brak, veza, ljubav je utakmica dvoje - jedan na jedan! Utakmica u kojoj ne sme niko da pobedi i niko da bude pobeđen ili nedajbože povređen. A vređanje je tvoj nekritički doživljaj sebe.
Zaboravite to što vam je u glavi. To ne prolazi. Osim kod budala i naivaca. Ne možeš žednog preko vode. Previše je loših iskustava na Balkanu.
Predlažem vam: "Promešajte karte i ponovo ih pošteno podelite".
A ja ako me pitate?
Jednostavno neću. Neću s tobom.
Neću jer znam šta znači voleti. Svestan cene, znam koliko to košta, i koliko se može dobiti i dobija. Spreman sam za tako nešto. Svestan svojih vrednosti i želja, ne mogu da dozvolim sebi samopovređivanje.
Da, našim neodgovornim odlukama samopovređujemo sebe. Svi.
Nisu drugi krivi. Krivi smo mi što im dopuštamo da se iživljavaju na nama jer nemamo zacrtane granice i kriterijume. Slabost. Mekoća. Neodlučnost.
Slab sam. Slaba si. Slabi su. Slabi smo. Većinom je u pozadini interes.
Nekakav glupavi interes ili korist posle kojeg si opet prazan i neispunjen. Malo ljudi ide srcem kroz život. Nema svest o svojoj Veneri kja treba da pruži ali je zato Mars uvek porisutan koji je spreman da uzme u svakoj prilici . Tako se ne pišu životne priče.
Ok je da ti vodiš. Ti moraš da vodiš i određuješ tempo koji ti najviše odgovara i posmatraš reakcije. Koriguješ i prilagođavaš. To je život koji ne vodi u nemir i haos. A svaki sebičluk i beskrupulozno nametanje nečeg svog je besmisleno u vezi i vodi putem rastave. Doviđenja vezo.
Eh, šta je tu loše?
Ako poštuješ sebe nikada nećeš dozvoliti da ti priđe bilo ko ko pruža manje od svesno definisanog minimuma tvojih potreba. To moraš precizirati i definisati u sebi. Odnosno, ništa manje od onoga što može da ti ogreje dušu. Granice moraju postojati da bi se poštovale zbog svog integriteta.
Kažeš mi "Ne zoveš me", a očekuješ da te drugi zovu?
Šta time pokazuješ?
Kao ti si bolja? Ok, ostani u tom uverenju tamo gde si. I posmatraj.
Pričiće ti samo ubogi i onaj bez kriterijuma u bilo kom smislu gladan. Ali to je dno u kojoj možeš samo da pokažeš samilost. To nije tema danas. I svako za "daj šta daš" je najgore i u pomisli. Nepovratan pad.
Eto, puno sam ti rekao, i mrzi me da to sve logički slažem kao u knjizi. Razumećeš. Zato mnogi više nisu zajedno. To sam htreo da ti kažem. I zato mnoge veze ne mogu da se realizuju. Pogotovu ne mogu da se ponovo dese oni lepi trenuci. Snivaj ih. Niko ti ne brani. Ali ne očekuj da će se ikada više ponoviti. Zadovolji se onim što ti se pošteno uzvrati. A što kje otišlo, eno ga u nepovratu! Oni najlepši trenuci. Tako je. Oni nikada ne mogu da se ponove. Jer ono najlepše je neponovljivo.
Ali postoji dostojanstveni nivo koji svesno i razumno zacrtaš. S godinama je to jako potrebno. Jer ima ljudi koji u nemogućnosti da postignu i zadovolje svoje potrebe - povlače se. Žive sami. Svako od nas ima poravo na to i snosi punu odgovornost za sve što mu se dešava. To ne može da se popravi jer je uzrok u prošlosti. Rad na tome je moguć , ali je težak i neizvestan. Šta da ti kažem, pokušaj!
Zašto?
Kako?
Pitaš me zašto i kako? Pa pročitaj sve ponovo. I nekoliko puta, a nije loše svako veče pred spavanje i ujutru kada se pitaš zašto ti je jastuk pored tebe prazan?
Bolje ti je da se pitaš da li to ima smisla?
Život je tema kojoj svako od nas treba da se posveti ozbiljno i s dužnom pažnjom. Svaka roba ima svog kupca,
I kako ti već rekoh - Obuci se lepo!
Pozdrav

   I Z L A Z   

@ Lazar

---