Idem ti danas, tako rue Chapele prema Siniši.. ma da ubijem svojih 5 km dnevno.
Idem, zamišljen, kao i obično... ma zaboravio sam notes i ponavljam jednu misao da mi ne bi otišla... ponavljam... ponavljam... semafor... razmišljam... evo i kiše... nije dobro jer neće biti snimanja, i opet se odlaže, a sve smo pripremili.... razmišljam,.. stojim... semafor...aha...šta... ajoj brate...ne mogu da verujem...kako da opišem neopisivo...
Stao sam ko ukopan ispred semafora... pojma nemam koje je bilo svetlo.
Ispred mene su sijale dve devojke. Ma, blještale su poput sunca, naročito u ovo hladno postoktobarsko vreme svaka toplota ti je ko sunce. Bože, čije li su? Ko ih stvori ovakve. ma moje oko davno već nije videlo ovako nešto. Ma ni one sve starlete, veštačke ženske, što se tamo kerebeče od Dimitrija, nisu ni za prići ovim curama.
Uh, ala će se društvu svideti ako ih slikam... da....da ... slike. Evo slikam ih...ne, neću, hoću da gledam i da uživam...ispričaću vam posle...uživam... baaa...
Nemam pojma koliko sam ih gledao... da, jebote, brate, sestro,...pa ja sam zaglavio s njima u nekom parku...kad?...kako?.. pojma nemam kako i kada... ma ko da je to uopšte važno...ne ništa nije važno...
A onda su stale da se slikaju. Slikala je jedna drugu, a onda je druga, onim istim aparatom, slikala prvu... i onda su htele da se slikaju zajedno...
Htedoh da im priđem i da ih ja slikam...hm, kako bih im bio još bliže... bože, koje lepote.
E, i, ko da me je čula, onda se okrenula jedna prema meni i gledala me držeći fotoaparat u ruci ... i gledala me... smejala se... gledala... i gledala...i smejala na moju radost, a meni je bilo kao da traje...i traje... i traje skoro cela godina...i ne bih da se prekine ova toplota pogleda njenog i osmeha njenog...
Ne bih voleo da nas sada neko prekine, sada kad ih obe vidim iz anfasa. Bože.
Joj, sada me gledaju obe.. ih kolko tek ovo gledanje traje i traje ... i traje... i imam utisak da ćete me oterati u vražju mater jer već i meni ovo pisanje dojađuje.
A onda je kao grom iz vedra neba stigao je glas jedne od boginja:
"A da pitamo njega da nas slika?"
- Da hoću, hoću sve, samo tražite...aaaa.?..pa one govore srpski!
Naše
Naše gore list!
Naša deca čoveče
NAŠEEEEE...ej
Pa, naravno, naše
A ko bi tako mogao da izgleda, ako ne naše?
Uh...dobro mi je... i nije mi dobro, ali ajd dobro je da su naše.
Lepo... lepe ...
Ma slikao sam ih i rukovali smo se i popričali i dao im par saveta gde da idu a gde ne - jer su naše.
Naša deca. Naše cure. Dobre cure. A povrh svega i lepe i zgodne. Ako. I treba.
Lepe su, da, nema takvih do naših.
Ako, ako... dobro...
Razmišljam... razmišljam...mislim se... mislim,,,.
A zašto??
Joooj...
Da, o čemu ja to mislim i mišljam - kada sam - kada sam...kada...sam... hm??
Kada sam zboravio ono...ono...
Ono...??

   I Z L A Z   

@ Lazar

---