Stajali smo na ivici obronka Kopaonika odakle se pružao prekrasan pogled na dolinu i imam utisak da su u daljini naziralo Egejsko more. Došli smo očigledno do kraja jednog puta gde se očekivalo da preskočimo ogradu ćutnje. Sećam se kada mi je tu prvi put rekla :Volim te! Obrazi su joj se zarumeneli, a oči izgubile u daljini, a znam da su bile tu i čekale odgovor. Stiskala je donju usnicu od nervoze. Iako je bila lepa, Tog trena mi je izgledala kao boginja. Nisam je zagrlio. Uhvatio sam je oko struka i digao je iznad sebe, a ona se opustvivši ruke potpuno predala, čekajući moj odgovor, koji je odjeknuo dolinom. Njen komentar je bio: "Da nisam znala da i ti mene voliš, ne bih ti ni rekla".
Rekoh joj da se ne slažem, na šta mi je ona stavila ruku na usta i rekla "... jer te i ja, kao i ti mene ludo voliš..."

   I Z L A Z   

@ Lazar

---