Nije bilo tako davno. Onu Milicu sam upoznao u 15 minuta.
Kako?
Život nam se tome pobrinuo. Kasnije se pokazalo kao dobar potez, iako je bilo nesvesno vezivanje.
Sreli smo se jedne večeri u "Petici" na Adi. Diskoteka, poznato mesto gde cura koja igra na štangi, vrlo dobra plesačica, majstor zanata plesa na tom instrumentu usianom od trljanja i vlaženja. Ona nije bila zainteresovana da skače i pleše to veče. Primetio sam. I primetio sam dosta cura da igra usporeno. A prilika je bila za to. To je mesto za ples. Popiješ piće, i dok piješ tražiš nekog s kim češ provesti veče. Pokušaš. Niko nije tamo došao u crkvu. Ali kontakt ne prihvati svako. A ni to veče. Samo se jedna izdvajala. Znaš, ne dolaze svi zbog istog. Ali kao po nekom Marfijevom zakonu, najmanje je onih koji su došli iz istog razloga, tj. zbog onoga što ti dolaziš. Naravno, većinom kao da me nisu čule šta sam ih pitao. Ali moraš da pitaš. Redom sam svaku pitao. Red je i nalaže protokol. Ne možeš prići curi kao buzdovan. A nije ni mesto za izlive grubosti. Nasmeješ se, ustvari, celo veće imaš kez, oji nacrtaš i zalediš. Ne smeš skidati osmeh i ne smeš gledati dole - samo gore i direktno u grudi. Mobilni zaboravi, jer ti si došao najmanje da bi u čatovao u kafiću. I sve činiš da doðe do kontakta - do dodira. Dodir rje ključ. On rešava sve. Posle dodira ide hvatanje za ruku, vodiš je na podijum i ne preteruješ.
I to najfinije što znaš. Žena se mora oseti ženom. Mora da vidi da je poštuješ. I vodiš. Jer ako je pristala, prilika se ne sme propustiti. A kad osetiš da te je stegnula tom uhvaćenom rukom ili da joj se prst pomerio ili da joj se ruka ovlažila ili da te gleda, kao što isto ti gledaš nju, ili je spustila pogled - e onda je to "to" - gotovo je. Faza 1, je okončana. sva vrata su ti se otključala. - samo treba pažljivo da ih otvaraš i posmatraš njenu reakciju. Ne, nesmeš preterivati, jer ona je dama, a ti si u tom slučaju džentlmen. To uvek upali. Pa ako ne i istog trenutka, onda sutra, ili neki drugi dan - zvaće te. Setiće te se. Sem ako previše ne popije to veče. Žena je to, a ne buzdovan poput tebe. Ne glumi ona. To joj nije potrebno, jer njihov ženski zanat im je kao algoritam u mozgu. Ako se kao i spetlja - to je fol - smislila je način da te zbuni. A ti? Gluma tvoja se otkrije čim progovoriš. A ona te "mota" iako ništa n egovori. To je ta njihova prednost.
Tako sam svoju izabranicu poveo na podijum, leta te 2002. godine. Htedoh da joj kažem ime, a ona kao da je znala šta hoću, pa mi je stavila ruku na usta. I tom rukom me potom zagrlila, a meni je samo ostalo da joj zauzmem slobodan deo tela svojom drugom rukom, jer prvu je blokirala telom. Ne znam, ali kako sam je dodirnuo, nešto životinjsko se probudilo u meni i stegoh je za kosu. - dugu kovrdžavu kosu. Bilo je polumračno ili previše boja rasvete da bih mogao sa sigurnošću da kažem nešto, osim onog što sam osećao dodirom. Ali stekao sam utisak da je ona samo zabacila glavu unazad i zažmurila. Čupanje kose je definitivno imalo efekta. Htedoh da iskoristim momenat i da j epoljubim i gotovo, ali je kurva žmureći tačno to osetila i stavila mi ruku na moja usta. Jbt, šta mi radi? Mislim da posle nekih ludih ritmova, disk džokej rešio da pusti malo neki sentiš, da napravi pauzu. Pustio, sećam se, dobro se sećam. Pustio je "Hotel Kalifornia od Eaglesa.
Na prve taktove, ona me je stegla obema rukama a meni je preostalo da iskoristim momenat samo da se pripijem uz nju. Mislim da nismo bili ni do pola pesme, a meni je postalo nepodnošljivo. Hteo sam da joj pocepam sve to što je bilo na njoj. Hteo sam da je stežući uvučem u sebe. Jer igrala je tako.. ma nije igrala, nego se uvijala oko mene i zavlačila mi njeni koleno medju moje noge. A joooj.. Ma poželeo sam da uðem u nju. Tu pred svima. Ih, ko da mi je bilo jednog+m da sam se seksao na sred plaže u podne?!
Kontrolu sam počeo polako da gubim. Počeo sam i ja da se znojim. Ruka je već neposlušno, kao po nekoj iskonskoj komandi završila medju njenim nogama. Ne činim to često. Ali uvek kada mi se da konktretan znak. Možeš ti stajati pored mene godinu dana - ništa se neće desiti. Ali ako me samo malo drugačije pogledaš, gotova si. Ja sam samo muškarac, a ti žena. Ako znamo svoj bogomadan posao, onda je sve o.k. Predmet svih mojih želja je tu. Došla si zbog seksa, a ja sam tu da ti ga priuštim. U čemu je problem?
Sećam se da sam to rekao jednoj svojevremeno, a ona se pokupil ai napustila salu za igranje. Ne razumem, zašto je došla? Da igra? PA može i kući da igra. Svaka žena dolazi zbog seksa, i gotovo. Utuvi!
No sada smo na Adi i mrak je bio dovoljan za egzekuciju namere. Čuj mene, namere. Ma ludačke namere. Ona je samo stegla tu ruku svojim nogama, i iznenadila me jer ja nisam znao šta dalje.... Daaaaa... Put je bio sprečen. Ali i rečju: rekla je
- Ne sada!
A tada, ja više nisam bio čovek, jer sam je životinjski stezao, ljubio i grizao. Ona je počela da vrišti. vičući - "Tooo, još, još". Na svaki ugriz odgovarala je sa "da". A na svaki poljubac "tooooo".
Odjednom je sve utihnulo i zamaglilo. Uhvatila me je za ruku i povela kroz ustalasanu masu plesača. Možda ona ista pesma.. a ko bi se toga više setio, a nisam znao ni tada. Jer ja sam samo došao da nadjem nekoga za seks i našao sam ga. Ali ona mene vodi negde. Gde? Izašavši, osetio sam svežinu vazduha van. Ustvari, izvela me je bez razloga - bez mog razloga. Ali ga je očigledno ona imala. I krenuli smo prema plaži, koja je bila udaljena jedno 25m, koliko mi j epoznato.
Pomislih da možda želi da se kupamo. Jao, noćno kupanje. Noćno kupanje i seks. Može!!!! Iskoristio sam momenat da je oborim na zemlju i držeći je jednom, drugom se rukom skidoh. Pomerio sam joj nešto što bi trebale da budu gaćice i stavio sam joj ga. Ona me je uhvatila za gušu ili vrat i rekla,
- Izvadi ga!
Poput krivca, sagnutog pogleda, ponizno i nevoljno sam je poslušao. Pa dogovorili smo se za igru dame i džentlmena.
Šta sam pogrešio? Reče,
- Ne sad - ne sad. Čemu ti služe ruke?
Gledao sam je unezvereno s otkopčanim šlicom... imam adekvatan aat i zanat i šta bih sada ja s rukama?
Reče mi na uho:
- Ruke i prsti - i mozak koristi. Nij ejoš trenutak
Ja sam je i dalje samo gledao.
- Zažmuri i daj mi ruku - reče.
Ples se nastavio. Igrala se mojom rukom vodeči je po celom telu.
Prošaptala je
- Prsti...prsti neka ti igraju, a ne noge ..
Legla je na leđa i podigla je obe ruke, oslobaðajući celo telo.
Hodao sam po njoj jednom rukom a drugom osluškivao. jer mrak je bio takoreći, totalan. Igrao sam se rukama. A Mesec je bio negde na svom putu i pomagao nekima drugima, osvetljavajući im put. A tako mi je trebao. Mada on očigledno nije ni trebao meni. Jer ona je vlažila svoje prste i moje i svih deset prstiju stavljala u usta pa u međunožje. Stavljala ih je u svoj mrak. A tako sam želeo da vidim ono što sam osećao pod tom rukom.
I ko zna koliko bi to sve trajalo da nisam osetio trzaje i da je zadrhtala.
Drugom rukom sam je bojažljivo dodirivao, pipkao jer sva pažnja je bila na drugoj ruci koja je delimično bil au njoj. A ona druga ruka je dodirivala njeno telo kao da je svila, i nabrekle grudi, i namreškane bradavice, naježene butine. Počeo sam da škrgućem zubima shvatajući da će sve propasti ako se propusti ovaj trenutak. Htedoh ponovo ono isto kao unutra.. I kao da me je osetila. Drugom rukom mi je svukla pantalone na pola..
Tog trenutka mislim da nije mogli ništa da me spreči da je ne pokidam...
Mislim da je i njen moždani algoritam upalio zeleno svetlo. Jer osetivši tu promenu kod mene, rekla je:
E, sad!
Iz mog poslednjeg romana "Lako štivo" kojeg sam počeo da pišem 2016. na Koh Samui Tahailand

   I Z L A Z   

@ Lazar

---