Niko se ne rađa bez razloga. ​Život je konstruktivan. Smislen. U priči o Postojanju, u njemu za svakoga od nas ima mesta. Možda mislite da ste vi sasvim nevažni u ovom svetu?
Varate se!
Život vam je jedno veliko pozorište u kome se ne zna ko je gledalac a ko glumac. Ustvari, mislim da sami to odabiramo. Eto, pa i sada možda vi koji ste u penziji imate ulogu. Razmislite!
No. hajdemo od početka.
Rodili ste se i nekome ste doneli radost i osmeh. Kao dete nekome ste bili neophodni. Da bi rasli zajedno. Možda samo kao drug. Ih, "samo"! Kada smo deca, drug ti je "sve". Dakle, i spunjavali ste nekome dan, misleći na vas. A nekome ste možda roditelj ili omiljeni član familije. Ako ste nekoga rodili, dojili ste ga. Davali mu da jede. Spremili ga za život. I stvorili čoveka.
Zamislite- stvorili ste od detewta čoveka. Bravo!
I eto vas danas.
A u danas nekoga ima, a nekoga nema.
Sve ono što Postojanju nije potrebno, priroda to ukloni. Ono što ima smisla, i segment je ove Civilizacije. Nekome ste predmet izrugivanja, nekome, razlog smeha, nekome životna radost. Svako od nas je nekome nešto. Svako od nas!
Neko možda jutros jede čokoladu koju ste mu vi kupili. ​Neko pije kafu svako jutro iz omiljene šoljice, koju ste mu Vi poklonili za rodjendan. Ili svako jutro, na nečiju radost, kuvate mu čaj ili kafu. Lepo! 😃
A evo ja. Svako jutro kada uzmem kašičicu meda, eto setim se svoga dede s kojim sam leti išao u Deliblatsku peščaru da "beremo" med iz košnica. Njega pčele nisu "volele", a ja sam ulazio go i nikada me nijedna nije ubola. Sećam ga se da nije vadio cigaru iz usta. Možda pčele ne vole miris duvana? Možda! Ali zato kada me neko posluži sa medom, ja znam da li je prirodan ili ne, jer me je to naučio moj deda. A otac me je naučio da pecam. A ja sam isto mog sina naučio da peca. A moj brat me je naučio da vozim bicikl Ha, ala imam brata! ❤ Da nije moje sestre, imao bih prazno i tužno detinjstvo. A sećam se i Mike Antića koji je često dolazio u našu osnovnu školu "Đura Jakšić" u Pančevu. Evo, ja sam vam jedan od svedoka da je čovek pisao lepe pesme. Jao kada spominjemo Miku i njegove ljubiće, sećam se i svoje prve ljubavi. I prve cure koja me je pitala da li je volim. A ja pocrveneo. 🙂 Bila je to ćerka dirigenta Vojislava Bubiše Simića. Bili smo maloletni oboje i poljubili smo se, onako nevino dečije. Daca i ja! E to je prva cura zbog koje sam išao u drugi grad, u Novi Sad. Pa bio sam zaljubljen u nju! Šta....
Gospodin Ugarković mi je bio instruktor vožnje. Čovek se rodio da bi me naučio da vozim. Prvi direktor mi je bio Pera Bušetić iz sela Ropočevo. I da nij ebilo njega ne bih upoznao Boru koji mi je bio veza za Pariz a u PArizu mi je bila Franslin veza za Miku koji je bio vozač Alena Delona, i koji mi j epokazao put za Tajland. Joj koliko ljudi u nizu da bih ja potom otišao i na Filipine i Indoneziju, i polineziju. I tamo upoznao Isabelle i dve Ruskinje s kojima se i dan danas dopisujem preko Instagrama i viđamo se svake godine u Februaru. A od njih danas dobijam informacije o stanju Rusiji. Eto...
E, a kada sam počeo da radim za državu, i počeo da noisim uniformu, prvi šef mi je bio Slobodan Stojičić - Badža. A taj Badža me je uvek oslovljavao sa "šefe". A ja ga jednom s izvinjenjem pitao zašto me tako oslovljava. A on kaže da mi je meni prvu službenu kartu potpisao. Jao Badža meni stavio prvi potpis! Stavio mi potpis i ubili ga! A taj Badža me je upoznao s mnogima. I bio sam s njim tog zadnjeg dana njegovog života. Bio je nešto zamišljen, samo sam prošao i mahnuo mu, a on samo klimnuo glavom. I eto nema ga više. Jebote ubiše ministra. Šteta bre. Svi smo ga voleli, jer je bio čovek iz naroda, Onako baš naš naš. Eto ne zunam šta sam ja njemu značio, ali čovek me zapamtio po imenu i prezimenu od celog Ministarstva. A sad ga više nema.
Vidim ja da ću da vam ispišem skoro ceo život. Ali neću baš sve. I ne znam čemu će vama to saznanje da služi? Možda nekome nešto. Jer kako rekoh, život nije bez razloga,
A potom sam se ženio. Ih tri žene, troje dece sa po tri unuka. Ih, ceo sportski tim. Ma, veselo! Ma radosno! Joj presretan sam kad ih sve vidim na okupu. ❤ ❤ ❤ joj stavio bih ovde svih 12 srca, al znam ja da oni znaju to jer mi veruju, pa neću da preterujem. Volim svoje. i život bi mi bio prazan bez njih. Ovako ne znam gde ću pre 😃
Znate, znam da ima mnogih pesama koje kada neko čuje podsete ga na mene, kao i ja što se sećam mog pokojnog druga Kaleta koji je voleo Santanu. Uvek kad čujem Santanu, ja znam da Kale više nije sa nama, ali on i dalje živi u mojim mislima i sećanjima. A i otac i majka i brat su mu umrli, a i tetka koja nije imala decu. Eto, KAletu sam samo ja ostao, a možda i onoj curi koja je došla na njegovu sahranu u kaputiću koji joj je on kupio par dana pre. Slavica se zvala. I trebala je da mu bude žena, ali nije. Eto da znate.
A mene će verovatno pamtiti po Huliju. Volim da ga slušam. A mnogi kažu za njega "Jebo te Hulio" 😃
A pade mi na pamet "Nocturno", ali dao sam joj reč da se neću više javljati. Ne znam, možda sam pogrešio, ali tako mi lakše. A i nije baš. Ali se držim. Mislim da je bolje. Bolje je i za nju i mene. Nećemo više zajedno i neka nađe nekoga ko će je nasmejavati i biti srećna. Pa i ja isto. Što da ne?! Al verujem da njoj nije lako i da nije indiferentna kada čuje Šarla Aznavura kako peva "Yesterday when I was young". Setim se i ja tada nje, setim se s radošću koja je pomešana s tugom. Iako više nisam sa svojom najdražom, ipak ta veza nikada neće biti prekinuta, mislio sam, jer tu je još jedno 20 pesama Hulija Iglesiajasa. Mislio sam, ali smo se prošle godine dogovorili sa knedlama u grlu, a ona je i plakala, jer sam joj predložio za naše dobro da se više ne zvrckamo. Uh! Raduje me jer sam bio u pravu. Ponovo je u vezi. A ne bi bila da s njim nije zadovoljna i srećana. Srećan sam i ja zbog toga. Uvek me je slušala jer je nikada nisam prevario i izneverio.
A prošlo je i dosta njih kojih više nema. Sad kada bih počeo da nabrajam, ne znam da li bi mi bila dovoljna cela "Politika". Spomenuću samo našeg Hogara sa Medaka čoveka koji je zaslužan u najširem smislu za sve knjige koje sam napisao. PAzite, čovek nije puno uradio. Čak me je stalno nešto zezao. I nije uvek hteo da mi pomogne. Eto, bio mu je ćef. Ja sam to znao i nisam se ljutio. Ma blesavko. Ali je samo pokazao prstom put kojim sam ja krenuo ... i uspeo. Eto zamislite, das nije bilo Zorana, vi nikada ne bi čitali "Školu numerologije". Ja sam samo došao kod njega i pitao kako se štampa knjiga, a on mi rekao samo:"Plati kafu!". I posle te kafe jasam napisao devet knjiga i spremam se uskoro da krenem još dve, pa dokel stignem. Eto ne znam koliko to njemu znači, ali ja se sa radošću setim mog pokojnog druga Hogara.
Eto
Budemo da bi bili izgleda. Budemo i prođemo. Ostaju samo sećanja kao tragovi našeg postojanja u ovom Postojanju,
Znate, eto neko upravo čita njigu koju ste mu poklonili. I smeje se štosevima iz te knjige. A neko je na pijaci i upravo kupuje sve što mu je potrebno da napravi ono jelo po vašem receptu sa Facebooka. Neko se setio vaše današnje šale i osmehnuo se, vraćajući se sa posla. A neko sada voli sebe više, zato što ste mu Vi dali lep kompliment. A samo ste mu rekli "Super si!". Zamislite.
Neko vas je umilno pogledao u busu, i vi sada mislite o tom pogledu plavih očiju. Šta je tim pogledom hteo da kaže ili šta je sakrio. Ih više pitanja nego odgovora.
A život sve to prigrlio i krije.
Znam ja da neko misli na vas jer jedva čeka da vas vidi. Evo, vaša deca stalno misle na Vas i s radošću vas čekaju da dođete s posla i da vam potrče u zagrljaj. Zbog njih najviše ste se rodili. Znate? Prema njima imate najveću obavezu. Da im pokažete ispravan put da i oni od svog života naprave nešto.
A da! Vaši prijatelji vas očekuju večeras u kafiću. Pivo!! Rakija! Vino! SMeh i zezanjne.
A zam da vas prijateljica sa dečkom s nestrpljenjem očekuje petkom da igrate jamb ili remi.
A neko se zamislio i vi ste mu pali na pamet baš u trenutku kada je poželeo da pređe ulicu dok je bilo crveno, a upravo je tranvaj protutnjao.
Znate, možda ste tom čoveku spasili život.
Zamislite kolika je vrednost vašeg rođenja?
Zamislite!
Spasili ste nekome život. Kao da ste mu ga i dali. Bravo!
Nikada ne mislite, da Vi ni na šta ne utičete. Nikada.
Jer život je sve ovo i još mnogo mnogo toga.
Vaš trag, koji Vi ostavljate iza sebe, čak i sa malim postupcima dobrote, ne može se izbrisati i deo je ovog miljea koji zovemo život.
I ostavio sam za kraj nešto.
Znate, ima neko ko bi vam se javio, ali ne sme. Neprijatno mu je. Možda baš kao što je neprijatno i vama. Ljudski je, kako god postupili. Ne mešam se.
A zamislite tek koliko ljudi jedva čeka da nešto napišete na Facebooku koga svi kudimo. Ljudi ga kude, a opet dolaze.
Život bi bio prazniji da nema vas.
I da nema nekih ljudi, jer samoća je besmislena
Uvek postoji neko...
Baš taj koji misli na vas - javio mi je jutros sve ovo.
A kako bih ja sve ovo znao, da i meni to nije neko rekao?
Pa rekao mi je "Da me nema trebalo bi me izmislit" . Šašav čovek. Ih. Ko da sam ja toliko bitan za ovu civilizaciju.
A i još jedna cura mi je to rekla. I kaže da živi sama, ali da je svako veče u kreevetu sa mnom.... I, juuuu..... pa sa mojim knjigama i da obožava "Ženska posla" He. 🙂
Koja?
Pa neka!
😃

   I Z L A Z   

@ Lazar

---