Juče je počela košava koja uvek nagovesti promenu vremena, jer ona i sama tako nastaje, samo što je ona južni vetar, ali u našu zemlju ulazi kroz Đrdap, s istoka, rashlađena Karpatima iz Rumunije.
Danas mi se baš nije išlo u vodu, upravo što je bilo hladno kada izađeš iz vode, iako je bilo 32 stepena. Bilo je već uveliko popodne i uzeh moju teglicu sa ručkom i siđoh pored vode i sedoh na jednu ležaljku. Polako sam ispijao moj veganski miks i putovao mislima kako su mi dolazile po njihovom nekom redu i nahođenju, a meni je samo ostalo da biram kod koje ću se zadržati. Ali nisam nijednu zadržao, jer mi taj namtnuti izbor nije odgovarao.
Nije dugo potrajalo, i začuh glas pored sebe,
- Kako možeš pola sata da ćutiš, a reč da ne kažeš? - pitala me nepoznata iz ležajke pored, koju nisam ni primetio da postoji.
- Izabrao sam baš ovo mesto gde sam mislio da ću imati mir.
- Pored vode? Na plaži mir?
- Voda smiruje. Obožavam da sedim pored vode i razmišljam ili da jedem, polako, brzinom toka. -naročito pored Dunava je lepo jesti. Probajte to jednom.
- Da baš te gledam, i sve se nosim mišlju da isto uradim. A šta to jedeš?
- Gospođo, to je veganski miks.
- Hrana? Ručak?
- Da!
- Šta, da?.. A da ti nisi onaj vegetarijanac?
- Tako nekako.
- Kako možeš te gluposti da jedeš? ( Prvi minus)
- Ja to obožavam gospođo.
- Gospođica ...
- Oprostite, vidim vam silno prstenje, pa ne razabirem, da li je među njima i venčani.
- Šta mi tu izigravaš finoću. Opusti se čoveče, neću da te silujem!! (Drugi minus)
- U potpunom sam miru sa sobom.
- Pa vidim da nisi tu kada držiš slamku u ustima i ćutiš. Nisi ni trepnuo, niti se okrenuo.
- A što bih? Gledam svoja posla.
- Evo kladila sam se s prijateljicom da si neku ludak- čudak. (Treći minus)
- I šta sad ja treba po vama, da radim?
- Pa radi nešto!
- Eto jedem i razmišljam.
- I smislio si nešto pametno?
- Ne još!
- A koliko ti treba da smisliš nešto pametno?
- To ne zavisi od nas. To su poruke s neba.
- Auuu... ma nemoj. Pa, evo! To je to! Dokaz da si opičen . (Četvrti minus)
- Na osnovu kojih kriterijuma to tvrdite?
- Pa to se vidi čoveče kada te neko pogleda! Da li ti uopšte s nekim pričaš??
- Da, sa svakim ko to želi. Ali ne namećem se i ne opterećujem druge ljude svojim prisustvom.
- U jebote, al si mi pametan, ko moja krpa za sudove (Peti minus)
- Imate gospođice previše minusa - pet minusa kod mene.
- Pet čega? Minusa? ... koji je smisao tome?
- Pa toliko ste mi dužni da nadoknadite!
- Čime?
- Pivom! Ja svakog po svom nahođenju kaznim pivom, bilo da napravi dobro ili ono drugo delo. Eto, kako ja nalazim razlog da se družim i popijem istovremeno pivo.
- Ma daj, vidi se na šta ličiš, ko bi s tobom išao da pije pivo?
Uto je sva razdragana stigla Slavica,
- A tu si dragi, evo me, masaža je bila divna. Preporučujem ti je. Ako si završio ručak, hajdemo malo da se okupamo, i da polako kremnemo jer nas Miladiovići čekaju da kartamo...
- A ko si pa sad ti? - Upita moj dosadašnji sagovornik..
- Slavica.
- Ćerka?
- Hvala vam na komplimentu, devojka sam gospodinu!
...
Tišinu sam prekinuo ustajanjem i odlaskom da se kupamo a rekoh dok smo odlazili,
- Dug nije drug, a naročito ne praštam 5 piva.
...
- A ko ti je to - pitala me je Slavica dok smo silazili prema plaži?
- Niko!
(Isečak iz promenljivog leta 2016. "Ženska posla 2")

   I Z L A Z   

@ Lazar

---