Pre tri godine sam poslom bio u stranoj zemlji, na duže vreme. Stanovao sma kod FB prijateljice. Ona je posle par dana zapalila za Italiju i ja ostao sam. Malo svirao, malo šetao, a malkice i radio. Čekao da stigne deo ekipe s kojima treba da se dogovorim oko jednog "poslića". Ceo plan je bio razrađen do u detalja. Nije smeo da se desi kiks jer bi u slučaju neuspeha mogao čak i da budem okrivljen, a i da mi ekipa trsaži pare što su se angažovali.
Pozadina svega je naravno dobro delo. Ali kako to život učini, zapetlja se sve i sve je moralo ispočetka da se isplanira. Naravno, da bi odvratili pažnju od samog "razloga", fingirali smo situaciju na drugo mesto, kako bi nam prostor bio slobodan za delovanje. Dan pre nego što je prijatlejica stigla, dobijam vest da se sve odlaže i da krenem sam. Glavna faca ekipe u Beogradu je ženska osoba, koja nije sama. Ali njen partner odjednom uopšte nije zainteresovan, Ustvari gubi interes. On se povlači jer mu je nagrada premalena.
(Agata kristi mi definitivno bila u familiji 😃 . Ali ovo nije izmišljitina, već istinnita priča koju ću vam ispričati 80%, da nećete ni ukapirati o čemu se radilo... jer nije ni završenoi još uvek traje...)
Stiže prijateljica iz Italije. Raspituje se kada krećemo? Ja joj objašnjavam otkazivanja i ona mi predlaže da dignemo ruke od svega. Međutim, ja ne smem da odustanem i nalazim u tom gradu odgovarajuću osobu koju kao da je sam bog poslao. Ona pristaje na sve (to je uvek sumnjivo).
Posle nekih sat vremena mi se javlja bivša cura i i pričamo kao bivši, kulturno i uopšteno, neobavezno. Jer nemamo šta više konkretno.
Razgovor se završava, ali ja nisam pritisnuo prekid veze, a ni ona nije. Nastavljam da razgovoram sa prijateljicom i bivša sve to sluša, a deo razgovora nije smela da čuje. Posle sat i po, ona se javlja i kaže da je sve čula i da me više neće zvati nikad u životu. Bio sam iznenađen zašto je tako reagovala jer se nije o njoj radilo. Ali sam čin da je prihvatila priču, smirilo me je jer nije ukapirala ono najglavnije - pa makar sav teret bio na meni. Ionako to više medju nama nema veze. Jedino je znala da treba da dođem u njen grad, a možda i nije čula. A i ne intersuje me. Nismo više u kontaktu.
Otkazi po pitanju tog posla su doveli do toga da sam ostao sam.
Ostao sam sam i sa idejom one cure iz ekipe iz Beograda. Posle nedelju dana se pakujem i vraćam neobavljena posla.
Prolazi dve godine. Već sam i zaboravio na sve mogao bih reći, ali nisam jer obavezu imam. Ne bih zaopucao tako daleko tek tako.
Javlja mi se sms-om ona bivša cura i samo kaže da joj se udaje ćerka narednog meseca. Pa, lepo, komentarišem i tu nekako i završavamo.
Istog dana mi se javlja jedna cura iz njenog grada s kojom sam popio par kafa i popravio njenoj kevi šporet. Ona kaže da bi bilo dobro kada bi nestao nekako dotični gospodin koji drži kod sebe ono što svi tražimo, pa da mu uzmemo. Isto popodne na njeno insistiranje, ja joj govorim adresu i ime gospodina. Ona kaže - pa to je moj bivši ljubavnik. Imam ključ od njegovog stana.
Ne dolazi u obzir. Nisam pristao na bilo kakvo nasilno ulaženje, već susret s njim i da mi uredi da se vidimo i pregovaramo o ceni. A u krajnjem slučaju da saznamo gde se tačno nalazi faktički rukopis koji sam ja prevodio i sredio. Eto i vi sada znate o čemu je reč. (samo ne znate šta se nalazi u tekstu...)
Uveče me ponovo zove i kaže da dotični udaje ćerku naredne nedelje i da bih mogao da dođem. JA naravno odbijam jer znam šta može da se izrodi. Sutradan zovem gospodina i pitam ga za cenu teksta koji je kod njega nezasluženo. (Informaciju ko je ukrao tekst sam imao od starta i to me je vodilo)
Nažalost, igrom slučaja pao je hard disk i jedan usb stik i ostao je samo štampani tekst. Meni je na putu bio ukraden notebook i imam obavezu da tekst predam vlasniku, koga uopšte ništa drugo ne interesuje. Strpljiv je jer tekst ima veliku vrednost. Tako kaže, Cela ekipa koaj je učestvovala otkazala je. Ostao sam sam sa svojom obavezom a ne mili mi se da idem u taj grad iz više razloga. Ne bih da se vidim dsa bivšom. Predlažem gospodinu da ponese tekst sa sobom u Budimpeštu, gde će biti venčanje i da ću platiti dogovorenu cenu. On izjavljuje da dođem posle svadbe.
Ok.
U međuvremenu radim onoj curi horoskop jer se spetljala s nekim lopovom, čak je i batine dobila. Neko ludilo medju njima. Ali mi to ona ne kaže. Žene znaju šta je to intuicija, a ja sam Vaga, ženski znak... i jednostavno mi se otvori i saznajem da je tukao, da je oterao posle dva dana, i da ona nešto krije. I da stvara lažnu sliku nečega. Od njene prijateljice saznajem da nije u njenom gradu gde joj je i ljubavnik. Saznajem da ima tetku u Veneciji.
Ns poziv klijenata, dolazim poslom u Ljubljanu i nećkam se da li da pređem u Italiju. Ostajem tu dva dana i zove me gospodin koji preti da će me prijaviti policiji jer mu je opljačkan stan. JA mu ukazujem da je to nonsens jer svi prelasci se beleže kompjuterski i neka malo bolje pogleda ko ga posećuje. Ja sam to znao istog trenutka. Javlja se ponovo. i kaže mi da je ona njegoiva cura u Veneciji i da dolazi po mene da idemo zajedno i do nje i da joj uzmemo tekstove, pristaje na pola cene. NA pitanje kada je bio pokraden, on odgovara da je istog dana , pre dva dana bila i policija i izvršila uviđaj i našli njene otiske. Ja formalno prihvatam ali ipak vođen intuicijom i upoznat sa prefriganošću one cure, prelazim granicu i idem u njen grad koji poznajem kao svoj džep. Vraćam u Konzum i kupujem Bailys liker koji njena majka voli i tri ruže.
Majka prezadovoljna što me vidi. iskuka na ćerku i kaže da ima tri moje knjige i da joj se dopadaju, ali da četvrti tekst ne liči na mene. Ja joj kažem da mi ga pokaže i da joj objasnim nešto. Tekst stiže i ja ga drhtavom rukom prelistavam, jer u ruci ima ono što svi traže i što je meni dužnost da predam uz adekvatnu nagradu. Ali kako ukrasti tekst i istrčati. Nonsens. Majka posle razgovora telefonom mi reče da mora da ide do rodice jer joj nije dobro i da li mogu da joj pozajmim za taksi. JA kažem da ću joj platiti taksi. Ona reče da ponesem tekst i da ga popravim. Uz osmeh joj obećah. Mada sam i mislio da slučajno tekst slučajno završi u tašni, jer duge prilike neće biti.
Sledeća stanica Zsgreb, tu sam se sreo sa starim drugarom iz vojske gde sam i prespavao i sutra se zaputim za Beograd.
Oko podneva predao sam vlasniku njegov tekst. On je samo na 64 stranicu stavio masku i izvukao odredjene brojeve. I vratio mi tekst. Okrenuo je internet. Proverio stanje na računu i i uplatio mi e-bankingom moju nagradu.
Konačno mir i u Beogradu sam. Zove me policija na infoirmativni razgovor. Inspektor kaže da imaju prijavu iz inostranstva, ali da vide da je dva dana razlika od datuma nastanka događaja i da to nema veze sa mnom. Pozdravljamo se. Ali me inspektor pita kako sam prešao granicu a da me nisu ubeležili i da mi nema hrvatskog pečata. Kaže da 100% zna da sam bio tamko. JA sam se samo nasmejao i uz pozdrav otišao.
JA se polako pakujem
Psuje me ona cura iz onog hrvatskog grada, a onaj gospodin mi čestita iako je izgubio, ali barem nije dobila ona njegova ljubavnica. Mojoj bivšoj devojci sam se javio i zamolio je da mi se više ne javlja, jer je besmislemo. I nisam joj se zahvalio jer venčanje njene čerke mi je dalo ideju i sve mi se nameštalo. A sad koliko je šta ukapoirala to joj je.
Prijatlejica sa FB.a kod koje sam spavao je carica i valja se od smeha. A jednino je ljuta ona cura sa dečkom koji je odustao i koji je u medjuvremenu u zatvoru. Kaže da joj pogledam horoskop. A ona dosadna, stalno je u nekim šemama i mrsko mi je. PA joj rekoh da ne ide u Opatiju, jer tako ima neki tip koji je ne voli i psuje je i oteraće je posle dva dana. Ona poče da vrišti kako ja znam šta je on njoj radio? Jer je to istina. A ustvari samo mi palo na pamet ono što se stvarni desilo onoj prijateljici ljubavnici. Kaže da će da me prijavi za prisluškivanje i internetski kriminal. Zove me inspektor i kaže: Komšija, strpi se par dana, da proverim nešto. A ja se spakovao i rekao mu da sam kuopio kartu.
Inspektor reče - srećan put. I da li znaš da j eonaj deda ubio onu ljubavnicu što si mislio da je pobegla u Veneciju.
- Šefe, nisam uopšte ni pomislio da je tamo. Vodila me intuicija tačno tamo gde je bila knjiga. Ili me je nekom nepoznatoim energijom vukla da dođem i preuzmem je. Nisam ja džabe nosio uniformu...
Pred sam put zove me ona cura iz Beogradske ekipe. Kaže: pričaćemo kada se vratiš ...
A u sredu, ja seo u avion i eto me u PArizu.
Čekam let za Bangkok.
Lovu sam obezbedio, čak i presipa. Ne treba da radim. A zovu me da se javim u studio. Možda malo i odem.
U međuvremenu, Ceca se zaposlila, pa se družim sa Isabelinim prijateljicama i idemo na demonstracije sa "žutim prslucima". A isabelle je u Gvineji i me čeka i Singapuru.
Javiću vam se.
❤

   I Z L A Z   

@ Lazar

---