MOJE_77   +1 +10 +50
USKORO ĆE APRIL U BEOGRADU Gledam je kako zna da se skocka. Ej bre, žensko ti je to... Pazi na svaki detalj garderobe. Perfektno uklopljene boje. Ima i Koko Šanel haljinče. Parfem takođe u maloj torbici. Štiklice. Ženskica. He, samo više nije curica. E moj brale, šta bi ona sve dala da to može! Kaže da koristi razne kreme i da izgleda ko devojčica. Nisam video odavno, ali joj verujem. Ne laže, ali voli da glumata. Folirant belosvetski. Žensko. Nešto je i petljala sa utezanjemi nameštanjem delova tela. Kaže da izgleda kao vila. I dok hoda isto. Video sam je jednom posle nekog vremena, ali sve to nisam primetio. Ne nosi više patike. To je po meni jedina promena od vremena kada sam mislio da je znam. Patike-farmerke-jakna, to je ona. Tako je pamtim kada je vodila koliko toliko normalan i konstruktivan život. Vreme kada je i znala da se nasmeje. A ovo sada na slikama koje mi šalje, nije ona. I to mi je potvrdila, rekavši: - Nisam ja više ono što sam bila. Ne znaš ti sve... Ne znam i ne interesuje me. A i treba da bude tako. Njena stvar. Čovek treba da se menja i uskladjuje s vremenom i željama, sa potrebama. Nedajbože sa nastranostima i deformacijama. Ili, daleko od kuće, sa bolestima. Ali je važno uskladjivanje sa mogućnostima. Mada mnogi zaboravljaju da se usklade sa smislom. Kada to kažem, mislim pre svega, da to što radi ima smisla. Život je smislen. Bog je tu perfekcionista. Omogućio ti da život ima smisla. E sad zašto ovo pišem? Njen život, njen problem, njena zadovoljstva. Ima tu jedno krucijalno pitanje: Ti iskorišćavaš drugog da bi ti bilo dobro. Koliko je to fer? A šta ti njemu daješ za uzvrat. I sad ako i on ide ispraznom životnom filozofijom, ti živiš u krugu takvih ispraznih ...Eeee... To nema smisla... Ali ovih dana pišem o osmehu. O osmesima života. O proleću. O Suncu. Ljubavne pesme. Volim tu razmenu energija, emocija, dodira, pipkanja, čačkanja, igranja, ljubakanja. To je život. Vreme se menja, ja to osećam po sebi. Nešto igra u meni. Nešto iznutra se raduje. Oseća i zna. I tako je mnei svake godine pored proleće 🙂 Svuda oko mene dečiji osmesi. Radost života. A ja se nje ne sećam nasmejane! - Jebote, da li si se ti ikada u životu nasmejala? Jer kada se čovek ne smeje, onda znači da mu nešto fali. Znaš li ti to? Ili znaš da ti fali, pa kriješ? A da, ona kaže da SADA ima sve. Da uživa svoju slobodu. E! Kako neko može da uživa a da se ne smeje? Zar se tako iskazuje radost postojanja? Životom bez osmeha!? Znači ipak: neispenjenost života. Praznina. Prazno u srcu i duši. Led iznutra. Bože, pa to mora da je grozno. Uh, možda ona nije svesna sebe? A znači li to da ona sebe laže? Ha, jer, pa to svi pmalo i radimo. Kurvamo se sa sobom. Ali prazan jastuk dovoljno govori. Noć ne možeš prevariti. A srce još manje. Možda ona i nema srce? Ko bi je znao. Pre nekih tri godine smo se dopisivali, kada je bila u problematičnom stanju, kada i gde je ona konačno izbacila iz sebe vrstu tereta, misleći da će olakšati život, ali mi se čini da nije uspela. Pitao sam je: - OK, draga moja, a šta ti ustvari hoćeš? Reče da bi da vodi ljubav. Ha, zanat koji žene najbolje znaju! - Pa vodi je i odvedi je gde god želiš... 🙂 - Ne to, mene interesuje seks - reče - interesuje me da vodim ljubav. Rekla je jasno i glasno da želi da bude ljubavnica. Lep posao. Sad jasno je ko dan. Da bi vodio ljubav, treba ti adekvatan partner, ali ona kaže da ga nema. Znano je da se u takvim situacijama to nadomešćuje brojnošću. - I ne vidim sebe kao ženu pored šporeta! - Pa to nije posao. Od toga se ne može živeti! - Rekoh joj Ona kaže: - PA ja i ne želim da radim. Želim da spavam, da se odmaram, da lenčarim i da se seksam. More radi šta god ti je volja, ionako si oduvek bila divljakuša.. Mnogo se potom naljutila na mene, ali kako je vreme odmicalo, tako se ona primicala... videla je da se zeznula, a ja se pravim da ne vidim... A nije štos damu dovoditi u neprijatnu situaciju. JA sam ipak džentlmen. Ok, nekako od tada smo i proredili razgovore jer joj ja na tom planu ne mogu ništa značajno doprineti, niti pomoći, a nije mi ni tražila pomoć. I prolazilo je vreme i eto tu smo sada negde. Ej, pa da! Video sam joj sliku pre neki dan. Sad ne bih da ispadnem maliciozan, sitničar i nedžentlmen, ali ona ne skida naočare. Šta krije? Život?? Sve što kriješ govori o falinkama ili nedostacima. A koren su nezadovoljstva prazninom života. Nova haljina, nov ljubavnik. Nova neispunjenost i tako u krug... I samo mi je na tren sinulo, jer proleće i ljubav nam svima kucaju na vrata. Osmesi i radosti života su milje Aprila. Nju ne pitam, ne znam u kom je mesecu, jer svako ima prava na svoj izbor, a i daleko smo. Pitanje je da li uopšte ima šta da me pita. a i zvala bi ona da ima nedoumicu ili problem. A i bolje da ne zove. Ali mogu da konstatujem da ako žena odluči da ne radi ništa i da živi kao ljubavnica - šta je ona? Šta je žena koja se brine kako izgleda, koliko godina joj ima ljubavnik, i koja se seksa bez emocija. Jer reče da ona te ljubavnike i na neki način razume, ali da ih mrzi... Da je tu, rekao bih joj: - Sve do sledećeg.... Možda bi me i ošamarila....ako, možda ima pravo ... Malo se sve to nejasno i konfuzno oko... ma i bilo oduvek nejasno i nedorečeno.. A gde je tu ljubav? Gde je tu radost života? Gde je tu osmeh? I zašto ne skida naočare? Ne mogu sakriti naočare ono što je u čoveku unutra. * Volim i ja da izađem sa skockanom i mirišljavom ženskom. Lepo se osećam pored nje. Prošetamo, odemo u pozorište ili u restoran, Kališ, Ušće, Zemunski kej, Novobeogradski splav neki. Možda padne nekad i seks, ali nije primarno. * Naočare ne nosim, to znaju svi, ali zavisnik sam i ja Jedva čekam da dođem i obujemo patike, farmerke i jaknu preko ramena i da je uhvatim za ruku ... ili zagrljeni da šetamo Adom. Pa se čačkamo i pričamo, smejemo, trčimo i valjamo se po šljunkovitoj plaži ... i šetnju završimo kod Raul Alberto Dias u kafiću gde on uporno godinama svira A kada mi je potreban mir i kontakt s prirodom ja odem na Lido. Zahvaljujući Maji otkrio sam u šumi pravi rudnih lekovitog bilja. 😉 I tako od Aprila do oktobra .... a sve to na korak tu ... ❤ USKORO ĆE APRIL U BEOGRADU (izvadak iz "Ženska posla 2")
I Z L A Z
@ Lazar
|