Juče u našem kafiću, po dogovoru video sam se s Marinom. Pijemo kafu uz jedan opušteni razgovor. Nisam vam rekao. Ona je moj novi astrolog, a i ja sam njen novi astrolog. Pa i mi astrolozi imamo svoje astrologe. Privikavamo se jedno na drugog. I ubrzano i velikim koracima idemo ka međusobnom poverenju. Ona će vrlo brzo postati moj najpoverljiviji prijatelj, i ja njen. Jer ćemo znati jedno o drugom sve. A i vi ako hoćete da imate poverljivu osobu, od koje možete dobitgi savet, birajte nekoga suprotnog pola. To je privereno pravi potez. Ali samo na prijateljstvu se morate zadržati. Pređete li tu granicu, tražite sebi novog astrologa.
- Dobar dan Marina.
- Dobar dan Lazare, kako si?
- Nije svaki dan isti. Eto krivo mi je pre neki dan što sam uvredio ženu, iako nije bila tu. Iako nikada neće saznati za moju uvredu, Krivo je meni tvog mene. Javno sam nešto komerntariasao, a to ne liči na mene. Zašto sam to uradio? Zašto sam tako postupio? A ona nije nimalo kriva i ni na koji način nije doprinela tome da ja tako odreagujem. Pogrešio sam.
- Nije to greška. Nisi imao jasnu nameru.
- Prosto mi se otelo..
- Primetila sam to tvoje stanje prošle nedelje, ali sam ti odćutala. Privikavamo se. Čekala sam te, u nadi da ćeš to osvestiti. Da mi nisi to rekao danas, ja bih se osvrnula na taj momenat. Ha, možda i ja nešto naučim od tebe?
- Eh, posle 4 dana.
- Neko treći je doprineo tome ili ti je tako počeo dan?
- Od dana do dana. Od slučaju do slučaja. Nije svaki dan isti.
- Znači da se svaki dan više ne budiš isto?
- Ne. Probudim se sa saznanjem da sve više i više propuštam situacije.
- Koji je najčešći razlog?
- Jednostavno, sve počinje od mene. Krenem sa najvećim raspoloženjem i s namerom da uradim nešto lepo, a ona jednostavno to ne prepozna.
- Ko to ne prepozna?
- Potencijalna, nova devojka.
- Nisi mi pričao o njoj.
- Pa nije još zvanično. Tražimo se. Nema dovoljno materijala za priču.
- Svaki trenutak je važan. Znaš i sam da smo previše subjektivni. No dobro. Verujem da kada se "nađete" da će biti sve drugačije.
- Dokle da je čekam?
- A dokle će ona da čeka tebe?
- Od kuda ti to?
- Pa, znaš i sam da je za ljubav i svađu potrebno dvoje. A da li možeš da tvrdiš da si ti sve odradio što je do tebe? Možda i ona očekuje nešto od tebe? I možda ima više strpljenja da te čeka?
- Možda. Evo već treća nedelja, i ništa.
- Eto, vidiš. Oboje ste "čekalice". Ustvari, zatovrili ste se. Bojte se jedno drugog. Nelagidno bi vam možda bilo odbijanje. Iskustvo. Možda je dobro što je tako, jer, eto vidiš da i ona i dalje dolazi na sudar, posle toliko vremena.
- Hm. Da li ste se poljubili? Grlili? Mirisali? Koji parfen koristi? Dezodorans.
- Ne, nismo. I ne znam.
- Da li ste razmenili poklone?
- Ne nismo
- Dobro. Hajde, ičićemo ubrzano. Evo, dodirni je za početak. Dodirni je jednim prstom. Traži da ti pruži kažiprst, i stavi svoj na njen.
- Da li si sigurna da će me prihvatiti?
- Nisam. Ali ćeš barem imati nekoliko odgovora. Ali nijedan neće biti produkt tvog straha i neverice. U krajnjem slučaju, iako te bude odbila ili pitala zašto to tako činiš, a ti joj reci:
"Pre nego što te zagrlim i poljubim."
. . .
("Ženska posla 2")

   I Z L A Z   

@ Lazar

---