(priča iz romana "Ženska posla" koja može svakome da se desi i bilo kada)
Jazz Cafe je kafić na Obilićevom vencu, mesto gde sam "ordinirao" 2000-tih. Kafić u kome sam imao svoje rezervisano mesto i u kome sam skoro svakodnevno bio sa svojim pokojnim drugom Peđom.
Znate, evo sada kada bih nabrojao - pa više mi umrlo društva nego što ostade. A i to što je ostalo, nije više upotrebljivo ni za šta. Bukvano. ...Posle ovakve izjave ostaje mi samo da konstatujem da sam ostao sam...hm, i da polako dolazi i na mene ...taj...red.
Kada spominjem smrt, kao nešto neminovno, Peđa i ja, znate moram vas upuptiti u proces koji počinje u čoveku da se dešava sa njegovih 40 i kusur godina - jer tada ulazi u jedan od važnih aspekta transsaturnovskih planeta koje mu pomažu da sagleda svoj pređeni put i prihvati sile koje pokreću ovaj Svet i usmeravaju tokove ove Civilizacije.
Ej, kolko je samo piva proteklo iz krigli Jazz kafea našim stomacima, dok smo o ovome pričali Peđa i ja čekajući tih 50 godina - on jadničak nije imao priliku da ih dočeka.
Posle Peđe sam imao Milicu, a Peđa nije imao tu sreću ili nesreću da je upozna, jer ja sam i posle njegove smrti nastavio da dolazim u kafić i tamo, i dalje izrađivao horoskope... ma daj što vas lažem, ma meni je bio merak piti pivo.
Naravno, sve ide do jedne tačke i od te tačke, sve krene naopačke. Tako je i bilo od trena kada sam video nju, Milicu.
Ali, ja s Đavolima po kratkom postupku... oterao sam je brzo.
Prošlo je od te 2000-te mnogo godina, i sedim ovih dana na istom mestu i pijem dva piva, da, jedno je Peđino.
Život je baš enigma... ma kakva koencidencija... to su priče za malu decu. Ljudi obožavaju da daju koje kakva rogobatna imena pojavama koje ne znaju da objasne.
Ajde, s tom Milicom sam prekinuo pre više od ptnaest godina, i...koji je antrak sada spominjem...ko da nema drugih živih...
...I, i nećete verovati, ali ona se pojavljuje sada u petak dok ja pijem pivo.
Prvi sam je primetio, ali sam se premišljao da li da joj se javim jer garant će me udaviti svojim teatralnim nastupom - pa nastup Lavice.
Ali, gospodo, ja sam džentlmen i kurvinski je odćutati - pa i bila mi je ljubav ... voleli smo se... nije da nismo. Dva ludaka.
- Alo madmoaselle...
A joj da ste videli taj pogled kada se okrenula. Strašno. Imao sam utisak da je htela da me ubije da je mogla. A zašto (valjda će sada da objasni)
Okrenula se, prišla stolu, sela i počela da pije ono drugo pivo.
- Kao prvo, to je PEđino pivo. Drugo, nisi rekla dabar dan a treće, nisi ni pitala da li je slobodno.
- E baš si mi ti slika i prilika, kao sediš s nekim. Pa zar ti nisi tamo?
- C!
- Zabrljaš ti gde god odeš, a meni ćeš tek da platiš probisvetu.
- Poštuj protokol. Poštuj redosled. Budi dostojanstvena. Budi dama!
- Ma daj odjebi s tom tvojom zastarelom retorikom skote. Uhvati me za ruku!
- Neću i neću, idi tamo kud si krenula i pusti me na miru.
-A ne. Pa moram da ti naplatim sve. Ko zna dal ćeš se sutra probuditi. Ali prvo da mi vratiš srce.
- Kakvo srce?
- Ovo srce, da mi kažeš da se izvinjavaš đubre jedno i ...i počela da se lupa po grudima.
- Baš si mi ga dala, u celofanu mislim da mi je još uvek.
- Koji si ti lik i dobro je što si otišao, ali da se vratimo. Kakvo mogu ja ovako slomljena da zivim. Vrati mi barem osmeh, treba mi da u ovakvim turobnim danima mogu da izadjem pred ljude.
- Kako ja mogu da ti vratim nešto što ti nisam ni uzeo. Ajde put pod noge. Nađi drugog.
- Ma priznaj da su bio lud za mnom.
- Jesam. Bio sam. I gotovo. Briši.
- Ih, tebi je svaka na tvoj poznat sulud način... ajde da mi nešto pomogneš, ajde ulepšaj mi dan idem na vrlo važan sastanak i želi da mi ponoviš ono što si mi radio...
- Pa, skini se....- zaustih...
- Ne bulazni jer to i ne možeš više, nego kada muškarac voli ženu ti si znao da mi to govoriš svakih 5 minuta ili onih 1000 puta koje si izgovorarao koliko Dvojci je potrebno da napravi krug, pa možeš i sada. Ajde iskupi se!
- Ne mogu. Ne pada mi napamet, Kako? Kako kada te više ne volim. Nisam kurva.
- Jesi, kurva si, i voliš me, i moraš skote kada te ja volim. To je mnogo važnije nego kada muškarac voli ženu.Ja nisam kurva
- Ma, odjebi, ne dolaziš u obzir. Ne davi me takvim glupostima. Kao da će da te jedan zagrljaj, poljubac ili rečenica promeniti sve?
- Neće tebi. Za mene si...koji... - i poče da plače.
- Daj ne drami i ne plači. Koji vrag sada plačeš, - pa nisam te ni pipniuo
- Pa zbog toga i plačem
- Nisi se promenila ni ič od kada nismo zajedno.
- Da, dragi moj, nije bilo nikoga posle tebe koji bi me promenio.
- I ti si bila sama svo ovo vreme?
- Ne, bila sam s tobom.
- Ali ja nisam bio s tobom.
- To i nije važno tebi.
- Ali sa mnom si išao da spavaš i stobom sam se budila, a onda, si išao i da me skidaš, i da se kupamo zajedno , i da me brišeš i da me nosiš do kreveta i da me mažeš s kremama, i da me dodiruješ...onako...nežno...polako, i da me masiraš tako da sam osećala kako mi svaki mišiš dodirneš i koji zadrhti svaki put kada ga dodirneš, i da me potom ljubiš, grliš i stežeš... sve jače i jače, i jače...
- Alo, ludo, probudi se. Alo Svemir ovde Zemlja.
- Šteta, samo sam htela da me zagrliš i stegneš onako kako najbolje znaš...baš teta...
- ...?
Ustala je i otišla bez pozdrava, isto kao i kada je došla. I kao da i nije bila. Opet je nema... Baš kao i kada smo se sreli. Lav-Vodolija. Tu je uvek konflikt u glavi ...
- Srešćemo se mi još....- uzviknula je.
Hm. ženska posla..ali zašto ie to rekla kada je pre toga kazala da se možda neću probuditi ujutro....hm ...
Aj živeli!

   I Z L A Z   

@ Lazar

---