Juče smo imali stvarno lep dan i ugođaj. Videli smo se s rodbinom i mnogima s kojima se ne viđamo svaki dan. Evocirali uspomene. Napričali se. Ismejali se. Malo gricnuli nešto, popili, prošetali se. A ja mojom omiljenom maršrutom, Zemunskim kejom, jer me vrati duboko u prošlost i svu lepotu mladosti. I, vreme kada smo pravili gluposti. A mi zemunci smo po tome poznati. Čak i viceve prave na naš račun. Ako, lepo je to. Ma,lepo je sve. NAročito mi dans sve nekako lepo, a i proleće je. Sve buja. Ko bi zaustavio ovaj zanos prirode?
Pod tim svim utiskom stigao sam sinoć kući i vrlo brzo umoran legao. Umoran zadovoljstva. Stvarno retko lep dan. Zaspao bih vrlo brzo, ali mi se otvori nebo i uzeh da zapišem neke misli i započnem jednu pesmu.
Odjednom zvono. Uporno neko zvoni.
Uh, oca ti, kol'ko je to sati?..
Skamenio sam se! Zvoni noćas mobilni u neko gluvo doba noći, a ja zamišljen nad tekstovima i grobni mir oko mene. Hm, ima i ovde u ovom gradu i normalnih ljudi, pa spavaju a ne mi koji smo zamenili dan za noć. A tek ovi što te cimaju noću na telefon...
Ko li je?
- Da, izvoli...(zove bivša)
- Šta, izvoli?...(uuuuuuuuuuu ajmeeee, nešto nadrkana.....)
...I kaže ona: kakav je to način i dal' me nije sramota da pišem takve budalaštine o njoj i meni?
...A ja preneražen. Ne mogu da verujem da se javila! Koja nevaspitanica, nije ni rekla dobro jutro, ili zdravo konju, magarče, svinjo.. to svinjo, to mi je posle rekla,... jeste.
...I tako ona bez pozdrava posle toliko vremena me prekida u pisanju jedne pesme i to direktno kanonadam bum i u čelo - posle ponoći. Gde to ima?
... Aaaaaaa, nisam vam rekao, pa pre neki dan sam postavio jedan ljubavni tekst o tamo nećčemu ...i meni, ali vam nisam rekao o kome je reč, jer sam čak dotičnoj da i glavnu ulogu u romanu koji sam napisao. Koji lik!
- Otkud ti, pa nismo se čuli od rastanka....? Htedoh da je lepo ko ćovek dočekam, ... sipam slatko, skuvam kasu, dam kiselu vodu, sve na veliku tanu i s parčetom torte ...)jbt kako znam da lupetam ....)
Ipak sam hteo da budem servilan iako nije zaslužila i nije bila fer, jer je dirktno doprinela našem rastanku, ali nema veze, nema ona svest o tome i nije važno više. Neka je tamo gde je...
...A onda kaže: kako me nije sramota da iznosim takve delikatne stvari o nama na videlo?
- Evo, sramota me je!
- Vid ga!? Pa ti mi se sada i rugaš...
- Kako...? Pa, lepo kažem..sramim se ...
- Šta je lepo? To što žvrljaš o ljudima...? I što pišeš ako se sramiš. Ali sada me i lažeš jer je sve to kod tebe kontradiktorno.
...Ajoooooooooj, ko me tero da joj se javljam?...
..Pa, dalje. Ko mi dao pravo da je javno blamiram jer će ovo čitati i njeni prijatelji poznaci, i možda ... neki dečko...
Opaaaa, konačno će se još neko zajebe. NApred care, puno sreće! I plaćam pivo kad god poželiš. Daću ti i rame ... he he.
...A ja ćutim, ne znam više šta da kažem jer i pauza izmedju pitanja njenih je sve manja. Pa ona nastavlja,
- I zašto one lepe stvari u krevetu što smo radili sada zna ceo grad?
- Izvini - rekoh, a šta drugo, jer kad bih rekao drugo, onda bi se ona drugačije postavila, a ja nemam snage da joj kažem to drugo...nemam snage da joj kažem - istinu!
A gde mi je obraz da posle toliko vremena da o nekom pričam tako na vulgaran način? I... i znam li ja nešto lepo da napišem....
- Pa.....
- Šta pa? ...
- Pa, nije....
- Ma, šta nije, Sve se vidi. Je li ti čitaš to što pišeš ili više i ne vidiš dobro? Da li si slep?
- Pa, nisam!
- Šta nisi?
- Pa slep...
- Nego?
- Šta nego?
- Pa s tobom stvarno je strašno bilo šta i diskutovatri, eto ne znaš ni na jedno pitanje da odgovoriš!
- Pa daj mi vremena...
- Ajde reci nešto u svoju odbranu!
..."Odbranio" sam se ćutanjem, jer nisam imao duše da joj odgvorim, jer koliko god da je pravila gluposti, ipak je ona bila neko kome sam posvećivao vreme, neko s kim mi je bilo lepo, ko je bio moja ljubav....
- Hajde reci ako imaš muda!
- A šta da ti kažem? Kada je bilo smisla, tada sam i pričao, a ovo je besmisleno. I hajde da prekinemo. Lepo prekini vezu i doviđenja...zbogom, sretan put. Idi i nikada se ne vrati. Budi tamo gde si. Ćao. Bok. Zdravo...bolje da se nisi ni javljala, a ne znam ni zašto si se javljala?
- Ono sve što si sinoć napisao, svinjo jedna, da si uzeo odmah i obrisao, je li ti je jasno?
...Opet sam odćutao, jer nisam imao duše da je povređujem više, pošto joj se očigledno iznutra nešto pobunilo... ha, ko to zna, žene su čudo... a možda je u nekom "teškom PMS-u"? Jebem li ga...
- Ćutiš, nemaš šta da kažeš, naravno.... - i konačno je prekinula vezu
...Uuuuuuuh! Rasani me!
Znate, eto nisam imao duše da joj bilo šta kažem, jer mi Vage smo takvi kakvi jesmo, pažljivi, a i na tu vezu je stavljena tačka, kao retko sa kojom. Voleo sam je, volela me je. Prestali smo da se volimo. Potom i da se poštujemo. Popili piće. Rukovali se. I razišli. Ali ipak smo mi Vage džentlemeni. Priznajte i vi!
Ja znam da je to velika greška, ali mislim da bi mnogi muškarci postupili kao ja sinoć: otćutali.
NISAM IMAO DUŠE DA JOJ KAŽEM ISTINU. KAKO DA JOJ KAŽEM DA SVE TO ŠTO SAM PISAO NIJE BILO PODSTAKNUTO NAŠOM VEZOM I NIJE NIŠTA PORUČENO I POSVEĆENO NJOJ, JER NIUJE BILA VREDNA TOGA?!
NIJE ONA BILA TA NAJVOLJENIJA.
JER MUŠKARAC UVEK IMA JEDNU U KOJU JE ZALJUBLJEN DO KRVI.
A TO NIJE BILA ONA!
STVARNO BI BILA PONIŽENA TIM SAZNANJEM!
A ja mislim da bih osetio to njeno razočarenje. Dosta mi je toga u životu. Ako čoveka ne mogu da obradujem, neću ni da ga razočaram ili rastužim. I neću da me iko drži u mislima s negativnom konotacijom ili nedajbože mržnjim.
Kako biste se vi osećali da vam tako neko nešto kaže?
Zar ne?
Eeeeeee, tako ... idem da vidim ima li još isceđenog soka...
A joj, znate, što je najgore, ja nisam imao samo dve cure u životu i više puta sam se ženio, i sada mogu prema zakonu verovatnoće da očekujem još toliko napada, bivših žena, a nedaj bože da se prepozna i neka od cura...
Ako se to desi, stvarno, nagrabusio sam. Neće valjda noćas da me zove druga, misleći da sam pisao o njoj ??.. Pa treća... pa ....
Uf!
(Ko me tero?)

   I Z L A Z   

@ Lazar

---