13 kg kajsija
2,5 - 3 kg šećera
100, 00/kg
18:00 izbacio koštice i poređao u šerpu
pred kuvanje sam ih izgnječio
20:00 start kuvanja i stojiš pored šporeta da bi ložio drva i pazio da ne zagori jer je na najjače.
-Čim provri smanjiš vatru na 25% i kontrolišeš i mešaš. Mišići rastu.😎
23:00 ukuvao se džem, (a kada ti neko kaže da nije poravnat džem, samo dokazuje da ga nikada nije pravio i da pojma nema šta bi sa šporetom, ali mi bi žao da joj kažem bilo šta., a i nisam je ni zvao na kafu)... možda zbog toga... šta mislite??
Potom propeređaš oprane tegle i gurneš ih u rernu, a džem i dalje kuvaš i mešaš i tako dok ne staviš u tegle. Džem mora vreo da ide u tegle!!!
24:00 sipanje džema u tegle, okretanje naopako i ušuškaš tegle sa velikim peškirom ili ćebecentom.
24:35 pereš suđe i kuhinju. Pobrišeš svinjac koji si napravio oko sebe.
24:50 SEDNEŠ i pojedeš nešto, a i završiš mučenicu kafu koja se oladila još u 18:00.
Istuširaš se i prilegneš i misliš, pričaš sa sobom pred spavanje.
▪ Kaže prijatelica da sam trebao da "poravnam" džem pre nego ga slikam.
Pa jbt ne pravim džem za slikanje, nego za palačinke. Namerno nisam slikao panoramski da ne biste videli koliko tegli ima... jao pa znate da je bilo 13 kg.....
▪ Džem od kajsija je tradicija u mojoj familiji, još po ocu Ferencu i po dedi Mihajlu. Taj moj deda (♒) kod koga sam provodio celo leto školskog raspusta živeo je pored Dunava na salašu koji je on "od milja" zvao Pustara. Do salaša nije bilo struje, niti vode, niti nekog značajnog puta. Ali tu su se rodili mojih šestoro stričeva i tri tetke (ne razuemem se u te nazive familije...). A do prvog mesta ili zaseoka je bilo 5 km i to je mesto Pločica, a od Pločice do sela Skorenovac 3 km ,( prozvan imenom mađ. Székelykeve), osnovan je 1886. godine u vreme Austrougarske monarhije i vladavine Franje Josipa.)
A od Skorenovca do Kovina ima isto oko 3 km. A od Kovina do Pančeva ima oko 24 km. A od Pančeva do Beograda ima 18km. A od Breograda do neba - samo jedan korak. ✝
▪ E u tom Skorenovcu sam bio uvek kada je deda mešao džem koji je obožao, a baka Viktorija (♎) znala je da kaže "priš' ga i'zeo" , tako je ona znala ljutnjom da govori o džemu koji deda sprema. Sve ostalo u kući je radila baka i sve ostalo na njivi je radio deda. A ako išta preostane, to sam ja popunjavao. Druga deca od mnogobrojne familije nisu dolazila u Pustaru.
Deda je znao da počinje svoj svečani govor i "Oče naš" rečima "..Oče, evo iz ove pustoši Ti se pobraćam...". Deda Genije koga sam obožavao, jer kada otac dođe po mene, a meni žao što ostavljam pustaru...
Samo sam ja u Pustaru dolazio i ponekad stariji brat. A sestra mi za Pustaru zna samo iz priča, i ona je išla u isto vreme kod deda i babe u selo Dolovo.
▪ Eto, sad znate da smo mi seljaci. Imate moje priznanje i neoborivi dokaz - džem od kajsija.
▪ Oduvek sam imao želju da napišem kako je to izgledalo tih 3 meseca mog raspusta gde smo leto provodili baka, deka, pas, i ja, i sva ostala živina i stoka. JEr meni tamo uopšte nije bilo dosadno. To je bio svet koji je bio stvoren za mene. Mesto gde sam gledao s dedom nebo i dedu kako meša džem i stavlja u tegle od 5 kg, a med koji smo skupkljali u košnicama u DEliblatskoj peščari, držali smo u plavim kacama, a mast je stajala u zelenim kacama...
A kaže mi ova prijateljica da sam trebao da poravnam džem!!
Šta da joj kažem?
Iza svakog tog mog poteza u životu, a i priulikom pravljenja džema su vredne ruke mog dede s kojim sam "brao med", kosili žito u julu, sakupljali bale sena i nosili stoci. Tu su i vredne ruke mog oca koji je kao i deda dva puta nosio pušku da bi branio Srbiju. Samo su ga partizani jedno veče pokupili, 1943, a isti ti partizani ga ponovo pokupili 1948. da bi ga vodili na Goli otok jer je rekao da poštuje Staljina..
A i deda je dva puta nosio uniformu srpske vojske. U balkanskim ratovima, kao državljanin Austro-Ugarske i u Prvom svetskom ratu u nedefinisanom statusu ali na strani Srbije. I moj deda je bio privođen u državi SHS i bio sedam dana u apsani u Pančevu i spremali ga za Požarevac, ali ga pustili potom jer je bio član zabranjene Radikalne stranke. A nosi osam i ja uniformu. I ja dva puta kao i moj otac i moj deda. JEdnom za Yugoslaviju i jednom za Srbiju. I bio sma i ja privođen, posle čega sam kao i deda i kao i otac, napustio politiku.
A potom sam i ja počeo da pravim džem.
Reče svojevremeno bivša devojka NAda, s kojom na Zlatiboru divanimo i pravimo džem tih 2000+.... Jer kada krenemo iz Beograda prema Užicu, nema mesta gde ne zastanemo i nešto kupimo i popijemo kafu i rakijicu . i uvek sti i veseli dođemo na Zlatibor. Tako i kajsije.
I reče da če "baš" da me gleda kao ja to kuvam jer je moj svetao, a njen džem je mnogo tamniji.
Eh, Nado, Nado. Nije ukapirala... a sreo sam je na Adi ove godine, Nadeždica mi je bila nešto tužnjikava... a šta ćeš.
Dođe to svakom...
▪ Eto prođoh ja s vama više od 100 godina... baš nekako tako se i u mojoj familiji pravi džem, bez ikakvih tajni.
U toj familiji ja već nekih 50 godina držim varjaču i mešam džem.
Ljudima je naporno da poteraju svoj mozak i da ukapiraju.
Sve je u volji i srcu svakoga od nas. Sve!
... A ona meni kaže da nisam poravnao džem!

   I Z L A Z   

@ Lazar

---