Genije može biti polimata, ali često to nije slučaj, pa je genije neko za koga se kaže da se razlikuje od drugih ljudi, iako se on u većini slučajeva, i u suštini, razlikuje samo po jednoj kvalitetnoj osobini. Sve ostale osobine su mu u padu, ili je "tanak", jer svoj fokus i pažnju zadržava na onoj jednoj. Stoga i njegova visoka dostignuća su samo jednoj vrsti aktivnosti.
Tako, u nekom svom najkonstruktivnijem izanju, genije je osoba koja pokazuje izuzetnu intelektualnu sposobnost, kreativnu produktivnost, univerzalnost u žanrovima ili originalnost, tipično do stepena koji je povezan sa postizanjem novih otkrića ili napretkom u domenu znanja.
Ne postoji naučno precizna definicija genija. Ponekad se genijalnost povezuje sa talentom, iako visoka inteligencija može biti preduslov, i najčešća osobina koja zapravo definiše genija. To može biti izuzetna sposobnost primene kreativnosti i maštovitog razmišljanja u skoro svakoj situaciji.
Genije ne može biti neko ko čini nešto protivno svemu. Ili u inat svemu. Genije je vrlo konstruktivna ličnost koja je svesna svojih činidbi. Koja nije poput tipa umišljenog mesije. Koja je u krajnjem slučaju posvećena nekoj vrstgi stvaranja i doprinosa čovečanstvu.
Genije se razlikuje od drugih ljudi, a najčešće po njegovom sveopštem doprinosu. Genije se baš razlikuje po svakodnevnom od drugih ljudi, i po mnogočemu kada ga opisujemo. Genije je neko ko je toliko bio slobodan da se suprotstavi nećemu uvreženom. Ili neko ko daje neštpo novo čovečanstvu ili ljudima oko sebe.
Genija je teško ga je opisati, ali ga prepoznajemo po njegoviom doprinosu.
Genije se ne hvali.
U nekom višem sagledavanju, genija iznedri vreme i sveopšte potreba.
Genije ne može sam sebe da izmisli.
Genije nikada za sebe ne će reći da je genije.
Neko će uraditi nešto što niko ne bi ni u ludilu smeo, a ljudi će reći da je ludački smelo, da je jedinstveno, ali neće moći svako da vrednuje to kao genijnost. Jer genije je iznad proseka. Kritiku o njemu može dati samo neko stručan. Neko sličan njemu ili neko iznad njega. A ne bilo ko. Ili ubog. Ili ne daj bože, da on sebe kvalifikuje.
Ne, nije genije onaj ko o sebi kaže da je genije.
Gospodine ili gospođo genije, vi samo u svojoj ludosti neko ko je uradio ili radi nešto što niko prosečan ili rormalan ne bi.
Nevakidašnjost jestre jedinstvenost persone, ali nije genijalnost, jer uglavnom koegzistira sa umišljajem.
Takav genije, koji to radi, je onaj koji teži razularenosti, nekontroli, je neko što narod kaže - "otpušten s lanca" ili neko ko "piša uz vetar". Život i jeste vrsta lanca, ali lanac civilizacije koji je neophodan da bi se bio deo nje. Da bi ti život bio lakši. Jer iz tog lanca proizilaze zakoni, propisi ili nivoi običaja, ljudskosti - koje nikako ne možemo izbeći.
Smatra se da genijalne ideje donose promene. Ali ne i sve ideje.
Jer ići stazom genijalca moraš ići u suprotnom smeru od opšteprihvaćenog. A to jako teško prolazi, i teško je do besmilice. I teško je sve do samog pitanja: "Zar ti nemaš pametnijeg posla?"
I da polako završim. Koliko je u svakodnevnom životu ta različitost neophodna, ili koliko je korisna? Koliko se kvantitetno i klalitetno postiže ako se razlikuješ od drugih. Koliko je to "in" a ko je ponašaš suprotno od opšteprihvaćenog? Koliko je to moćno kada radiš ono što niko ne bi?
Kada bismo rangirali ljude po svojim ispoljavanjima, nekako bi bilo normalno bilo da,
- Priznate genijalce postavimo na vrh
- Svakodnevnog prosečnog čoveka u sredinu.
- Pri dnu - umišljene mesije i umišljeni genijalci.
- Na dnu - budale.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---