Šetam prekjuče Košutnjakom, jer je bilo oko 14 stepeni. Gledam drveće poraslo, gledam šumu, pola je nema. Posekli je. Videh da je i naša klupa bila slične sudbine, i setih se nas. Setih se da je kraj gosine izvanredna prilika da priznaš sebi svoje promašaje. Zbog sebe. Ne zbog vas.
Setih se vremena potom kada sam krivio sebe misleći da nisam dovoljno dobar za nju, da nisam sasvim zgodan kao ona, da nisam lep kao ona, pa i da joj možda nisam dovoljno zanimljiv da bih je zadržao. Definitivno joj nisam držao pažnju, jer stalno je gledala u mobilni, a ja sam to protumačio kao njenu nezainteresovanost za mene. Prestao sam potom da odlazim na njenu plažu i otišao na drugu stranu, suprotno od makiške strane. Eto, a danas sedim i pitam se opet. Ali danas sam shvatio da nikada sebi nisam postavio pitanje koliko je ona imala mana ili možda i bila loša. Kako mogu donositi sud o nekome kada ga nisam ni upoznao? Zašto favorizujem druge a sebe nipodaštavam?
Pao sam na pojavu, jer to me opčinilo. Nismo nigde drugde bili, popili kafu ili išli u pozorište, šetali Kalemegdanom. Nismo bili zajedno na moru. Nismo proveli ceo dan u mom stanu. Kuvali ručak. ..
Eto, kada se zaljubiš ili pomalo bolesno voliš, svaka greška u ljubavnom životu je samo tvoja. Nemam prava nikome da se žalim, a najmanje njoj da prebacujem. Stav o njoj je došao iz mene. Moj stav. Hm... Svako ima prava u svom životu da bude svoj i za sebe, i onda po onom - ako ti se takav svidim!? Eto, kako kroz druge upoznajemo sebe. I dokaz da to možemo. Kako znamo biti zaneseni pojavnošću nekoga, tako isto treba i kritilki posmatrati i njih i sebe. To je pošteno prema sebi i prema životu. Svako treba priznati sebi svoje promašaje, greške, svoje činidbe. Kako zbog poticaja, tako i da ih ne bi više činili. To vam je ujedno najbolji pokazatelj samopoštovanja.
Jer ako drugi vide da ti ne vodiš računa o sebi, i da ne poštuješ sebe, a danas to vole da kažu da "ne voliš sebe", onda i nemoj da se čudiš drugima što imaju loš odnos prema tebi.
Eto, verujem da je među vama i onih cura koje su prošle kao i ja, a ja sam bio taj prekoputa njih. Možda sam ih sve razočarao, i one ostadoše u tom uverenju. Neću im se izvinjavati, jer u većini slučajeva je obosgtrana krivica. Ali ono što osvestiš tu situaciju moraš da ispoštuješ do kraja i postaviš je na mesto koje zaslužuje.
A potom poradi na sebi - zbog sebe, a ne da bi zadivio nekoga.
Budi najbolja verzija sebe i shvatićeš sve.
Neka se ona divi tebi.
Ipak u svakoj priči ti si glavni lik, baš kao i u svom životu.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---