(događaj koji neki znaju)
Idem prema Zemunu sa osamdesetrojkom i umirem od smeha, jer skoro svi imaju slušalice na ušima i tipkaju po mobilnom. Nažalost nisam imao fotoaparat da ih snimim. A u jednom trenutku je jedna putnica sa svim tim skalamerijama na glavi počela glasnije da govori, i skoro plačnim glasom, i svi smo se valjda iz dosade okrenuli prema njoj i slušali je:
- Da, da, i zamisli, bilo sve kako si mi rekla. Otkazala sam sve. Nabrzinu se obukla, najbolje što sam imala, picnula se uzela taksi i otišla na mesto sastanka. Prošlo je 5 minuta od dogovorenog, a njega nije bilo....pušila sam ko stoka...prošlo je 10 minuta, a njega još uvek nema, prošlo je 200 ljudi i 3 psa, samo ja stojim ko kretenuša poslednja i već sam izgubila nadu da će uopšte doći..."
Uto je mlada dama krenula ka vratima, očigledno da bi sišla, kad odjednom čuješ graju u busu.
- Ma ne izlazi, ostani da čujemo kraj....je li došao?.....
Nastao je opšti uzdah olakšanja i aplauz, kada se ona okrenula prema nama s osmehom i izašla.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---